• Култура

Кораћ: Нова открића о хришћанима у Виминацијуму

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Директор Археолошког института у Београду и шеф пројекта истраживања Виминацијума Миомир Кораћ изјавио је да је низ значајних открића у тој римској некрополи донео додатне информације о најранијим заједницама хришћана на овим просторима, преноси Танјуг.

Миомир Кораћ (Фото А. Васиљевић)

Директор Археолошког института у Београду и шеф пројекта истраживања Виминацијума Миомир Кораћ изјавио је да је низ значајних открића у тој римској некрополи донео додатне информације о најранијим заједницама хришћана на овим просторима, преноси Танјуг.

Кораћ је навео да је нађен гроб одраслог мушкарца вероватно из прве половине 3. века, јер је нађен бронзани новац искован за време владавине императора Каракале (211–217. г. н. е).

„Ради се о гробу слободно укопаног покојника. Нађен је на релативној дубини од 1,55 м. Оријентисан је у правцу запад-исток. Дужина скелета износи 1,73 м, дужина десне бутине је 47,5 цм. Покојник је сахрањен у опруженом положају, десна рука је савијена у лакту и положена на стомак, лева је опружена и положена поред тела. Глава је благо наслоњена на леви образ. Кости су добро очуване са изузетком кости у грудном кошу где недостају поједини пршљенови и ребра. Слободно укопан покојник у археолошком жаргону значи да није био сахрањен унутар дрвеног сандука или конструкције од опеке и камена”, рекао је Кораћ.

Он је додао да док сам вид сахране ни по чему није издвајао овај гроб од десетина сличних који се на недељном нивоу истраже у Виминацијуму, предмети положени уз покојника говоре потпуно другачију причу. Пре свега се овде мисли на прстен откривен на руци покојника, који је један од ретких предмета из поменутог периода, а да приказује недвосмислено ранохришћанске симболе.

У делу појаса откривена је појасна копча од бронзе, а поред стопала шестар од бронзе, калем златне жице и предмет од гвожђа непознате намене будући да је јако кородирао. Масивни прстен са гемом је израђен од сребра, а на глави се налази лежиште са уметнутом гемом. Гема је драги камен тамноплаве боје и највероватније је ахат. Камен је украшен урезивањем, и на њему је представљено сидро са по једном рибом са обе стране.

Кораћ је подсетио да је, иако би данас мало коме прва асоцијација на ленгер било хришћанство, у антици он је био један од симбола општеприхваћених у прогањаној, илегалној и затвореној заједници најранијих пратилаца нове религије настале на простору Блиског истока. У таквим околностима је и спектар коришћених симбола био позајмљен из римске свакодневице и профане уметности, и био је познат само посвећеницима ране цркве. Тек након легализације хришћанства од стране Константина и Лицинија, у употребу улазе и данас препознатљиви симболи, као на пример крст.

Кораћ указује да су рани хришћани сидро прихватили као симбол наде у спасење, јер је он генерално у антици сматран знаком сигурности. Верници су полагали бескрајну наду и веру у Исуса Христа, а сидро је метафорично то изражавало, што је на више места у Новом завету и наведено.

Он подсећа и на речи светог Павла у Посланици Јеврејима: „Да бисмо у двема непоколебљивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утеху, ми који смо прибегли да се држимо наде која је пред нама, њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану…”

„Најраније употребљавање сидра као хришћанског симбола потврђено је још крајем 1. века у самом граду Риму, док се током 2. и 3. века све учесталије користи на епитафима у катакомбама. Не треба занемарити ни чињеницу да је сидро својим обликом, са пречагом на врху, подсећало вернике на крст на коме је Исус окончао свој живот. У раном хришћанству није коришћен модерни симбол крста, већ управо слово Т, слично сидру на виминацијумском прстену”, рекао је Кораћ.

Додао је и да је ленгер био и симбол мучеништва, имајући у виду да је Свети Климент, четврти папа, био погубљен за време владавине цара Трајана тако што му је око врата било завезано сидро, након чега је бачен у море.

Као што је већ напоменуто, на прстену из Виминацијума представљене су и две рибе. Риба је такође један од најранијих, а свакако најважнији симбол хришћанства. Популарност употребе цртежа рибе међу верницима има корен у акрониму формираном када се латински назив за рибу – ićthus, запише старогрчким алфабетом, а та слова су затим читана као „Iesous Christos Theou Huios Soter”, што значи „Исус Христ, Божији Син, Спаситељ”.

Исус је био Ićthus, али и рибар људских душа, док су верници били „мале рибе”. Апостоли су наставили Исусову улогу као „рибари људи”, па је чак и Рана црква називана „Петрова барка”.

Кораћ наводи да су интересантни још и предмети откривени поред стопала покојника. Шестар, намотај златне жице и непозната алатка могли би да упућују на занимање покојника. Таква пракса није непозната на виминацијумским некрополама (откривено је неколико гробова лекара), али није широко распрострањена. Будући да се предмети који се полажу у гробове пажљиво бирају, потребно је узети у обзир и њихову могућу симболику, што није увек лако. Шестар у каснијим, средњовековним временима, спорадично бива приказан као симбол божанске креативне снаге, па га тако има на представама стварања света, а у многим катедралама је Исус осликан са овом алатком у рукама.

„Можда ће конзервација и рестаурација гвозденог предмета откривеног уз шестар представљати корак ка разрешењу ове загонетке”, закључио је Кораћ.

(Извор: Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: