Копривица: Живко Николић непожељан у Црној Гори као и његови филмови
1 min read
Демократска народна партија најискреније поздравља иницијативу о подизању споменика највећем филмском редитељу у историји црногорске кинематографије, Живку Николићу, наводи се у саопштењу функционера те партије Драгана Копривице.
Ипак, како наводи, иза ове хумане иницијативе опет избија наличје актуелне власти, која и даље игнорише значај те непоновљиве личности, којом би се дичиле и земље много веће од наше.
„Часна је иницијатива Живкових најближих чланова фамилије поводом 75 година од рођења ствараоца, и 15 година од смрти. Али, ту иницијативу је прије свих морала покренути држава Црна Гора, која и даље нема слуха за своје великане. Њој је лаганије уз помоћ режимских посленика спроводити културну политику по систему: који умјетник је за Црну Гору, а који, наводно, против ње“, наводи Копривица.
Како додаје, контролорима у црногорској културној политици није било довољно ни што је наш највећи филмски редитељ једном за ТВ Црне Горе изјавио да само луд човјек може мрзјети своју домовину.
„А он је своју Црну Гору волио на особен начин, из критичке визуре, а тако моћно, да свако његово остварење, од документарних до играних филмова, представља по једну поему својој домовини. Но, шта то вриједи кад неко из неког сјеновитог кабинета, као сувишни чувар и спасилац Црне Горе, завидећи на Живковој величини, оцијени да су „Живкови филмови непожељни“. А Црна Гора се Живку одужује тек симболично, објави се понека публикација, и сл.“, додаје Копривица.
Уз све ово, како наводи, стално се прећуткује још нешто, и то много важно, а то је људска обавеза Црне Горе према Живковој фамилији, суоченој с бројним проблемима.
У филму „Никсон“ има сцена када Никсон (кога перфектно глуми Е. Хопкинс), већ суочен са неминовношћу свог слома, гледа у портрет Џона Кенедија и говори: “ У теби су Американци видјели оно што би желели да буду а у мени оно што јесу“.
Тако су и Црногорци у филмовима Живка Николића видјели себе онаквима какви јесу, а не онаквима какви би жељели да буду, а можда су некад и били.
То Црногорци не опраштају.
Мада, увјерен сам да би покојни Живко Николић одбио овакво објашњење тога што га земљаци прећуткују. Он је правио филмове и није могао бити крив што су други у те филмове учитавали своја виђења и значења. У његовим филмовима видим само једну ексклузивну црногорску црту – вјечиту трагедију добрих људи.
Разврата и глупости има свуда.
Стога, Живку Николићу треба подићи споменик.
И то не само на једном мјесту.