• Култура

Копривица: На Свјетски дан поезије

1 min read

1 година ‎ ИН4С

Драган Копривица

Пише: Драган Копривица

Треба рећи и на Свјетски дан поезије –
ко све досад у њу трпао се није…
А посебно многи режимски вјесници,
све и фолиранти и полупјесници…

Који због своје познате кварности
изврћу слике горке стварности…
Па као режимски сви се воде,
јер коче путеве до слободе…

Док за њих звоне режимска звона,
за пету колону поета-полтрона…
Све њих што вјешто иду путем славе,
док мрчну публику пјесмама даве…

А сваки од њих спреман да се снађе
како уз скуте власти да се нађе…
И, притом, добро да се чува,
и клати како који вјетар дува…

Па сваки спреман је, у сваком часу,
навући изворно пјесничку гримасу,
и, уз то, уз мало књижевне браде,
слободној ријечи да зада јаде…

И с пуно сујете и пјесничке сласти
да оде на ваган власти да се напласти…
Јер такав не жели да је глас народа,
таквима боље је бити – ни лук, ни вода…

Тако је то сад, ма бјеше и прије,
тако то раде гробари поезије…
Слијепи путници пјесничког брода,
и отпадници од људског рода…

Спремни у сваком времену смутном
да вазда лове вјешто у мутном,
у нади да ће, уз шире осмијехе,
моћи да сперу све своје гријехе…

Али бар знају на пјесничком небу
за награде како да се огребу…
Па за њих зато и нема зиме
докле год служе, редом, режиме…

И док све власти, без пуно вике,
пецају пјеснике послушнике,
који су зато, Боже опрости,
гробари сваке књижевности…

Па такви и биће гдје бјеху прије –
на гробљу праве поезије,
јер мис’о им никад на ум није пала –
да је поезија, прво, ствар морала…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: