Копривица: Ехо са импресивне свечане академије поводом 50 година од оснивања УЦГ

Пише: проф. др Драган Копривица, редовни професор универзитета

Као ријетко која свечаност у Црној Гори у посљедње вријеме, синоћ одржана Свечана академија поводом 50 година од оснивања УЦГ показала је снагу наше државе, уз присуство највиших званичника, међу којима су били и предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, и предсједник Скупштине Црне Горе, Андрија Мандић.

Цијела свечаност одисала је импресивним духом препорођеног и уједињеног Универзитета, који се на најбољи начин уткао у нове друштвене токове, окренут себи, струци, науци и Црној Гори.
Предсједник Милатовић је стога с правом истакао да није ријеч о посебном дану само за Универзитет, него и за цијело црногорско друштво, уз похвалну чињеницу да је УЦГ дао свој печат и развоју сјевера отварањем више факултета, и да се интегрисао са „еминентним образовним установама широм свијета“, уз принципе Болоњске декларације и чланство у „многобројним међународним организацијама“, уз успјешан научноистраживачки рад и могућности за студенте око „размјене знања и вјештина на међународном нивоу“.
Милатовић је с правом истакао превасходни значај студената за постојање сваког универзитета, уз оцјену да: „Удружени у бројне организације, од којих је најважнија Студентски парламент Универзитета, предано раде на томе да се њихов глас чује и права поштују.“

Ректор УЦГ, проф. др Владимир Божовић, који је својим респектабилним дјеловањем створио оптималну климу препорођеног Универзитета, окренутог себи, далеко од свих политичких утицаја, истакао је да је УЦГ у историјским токовима, уз борбу за слободу, настао „у том истом замаху, али у руху и духу времена полета и наде, равно 480 година након прве штампане књиге на словенском југу.“

Притом је нагласио да је „било потребно да се ратничка, горопадна, често непрепричана историјска одисеја Црне Горе пресели на раван нове, другачије цивилизацијске борбе. Да се сагради Дом – заједница студената и професора, гдје ће се живот друштва из године уз годину прожимати логосом и украшавати љепотом. Вјероватно је то најсажетији исказ мисије Универзитета Црне Горе“.

Осврћући се на 1974. годину, кад је основан државни Универзитет, ректор Божовић је истакао да су утемељивачи наше највише стручне и научне институције „у изузетној, прометејској визији знали да ће Универзитет Црне Горе бити та ватра око које ће се окупљати најврједнији које ова земља има. И нема сумње, надали се да ће се његови драгоцјени плодови вратити опет овој земљи и њеним људима. Од те 1974. Универзитет је поље изазовне борбе за Црну Гору знања. И данас, у његовим амфитеатрима, лабораторијама, библиотекама, воде се исцрпљујуће битке за Слободу. За земљу Слободе, у којој ће владати силе писмености, науке и умјетности. За Универзитет који ће цијелом друштву, односно сваком његовом човјеку, даровати Зрно нове вриједности.“
Апострофирајући значај развојног пута државног Универзитета, Божовић је оцијенио: „Стасали смо, оснажили се за ових 50 година, корачамо сигурније универзумом идеја и знања. Наша стварна величина далеко надмашује статистике којима се сувопарно описујемо. На извору смо бритких идеја, али и традиције коју морамо брижљиво његовати.“
Поздрављајући студентску популацију, истакао је: „У том духу, а дубоко вјерујући у плодове и овог вечерашњег окупљања, нека овај Универзитет и Књига о њему, буду и даље најсигурнији и најљепши мост до обала знања и успјеха будућих генерација.“
Ову изузетну свечаност, важан дан за даљи развој струке и науке у Црној Гори уз прожимања научних знања и искустава на међународном нивоу, обиљежили су и дигитална изложба фотографија из јубиларне монографије о УЦГ, документарни филм о Универзитету, који је зналачки урадио проф. др Никола Вукчевић, а звучни печат читавом високом скупу, у извођењу Симфонијског оркестра и хора Музичке академије УЦГ, дале су химна Црне Горе и Студентска химна „Гаудеамус игитур“.

Цијела импозантна свечаност одисала је ставом да студентска популација на УЦГ заиста има чиме да се поноси уз оптималне могућности за даље стручно и научно усавршавање, због чега студенти из Црне Горе, већ по правилу, бивају на иностраним универзитетима међу најбољима и најпризнатијима.
Свему овоме у високом степену доприносе здрава клима на УЦГ, рад Сената, других органа УЦГ и ректора Божовића, при чему доминира изврстан ехо и чињеница да се државни Универзитет бави самим собом, струком и науком, далеко од свих облика политизације просвјете и науке.

Уз све честитке ректору Божовићу на мудром и осмишљеном вођењу Универзитета, уз чињеницу да је и његовим личним настојањима УЦГ постао и велико градилиште у више црногорских градова, за овај пут треба посебно честитати и на најави да ће у Никшићу ускоро почети изградња засебног здања Филолошког факултета!
Кад би се у Црној Гори, попут Државног Универзитета, и још неки бавили превасходно својим послом од користи за државу, све би било много боље и примјереније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: