Kopiranje Kleopatre: Cigarete „Made in Egypt“ preko Crne Gore

Kleopatra, glavni egipatski brend cigareta, nastao je 1961. godine kada je egipatski vladar Gamal Abdel Naser tražio lokalnu verziju švercovanog američkog brenda Kenta koji je volio da puši.

Sada je jedna od najrasprostranjenijih cigareta u Sjevernoj Africi i među najbolje prodavanim na globalnom nivou. Pravi je firma „Istern Kompany, S.A.E.“ koja ima vijek dugu tradiciju bavljenja ovim poslom.

Zato je možda ironično da se ovaj brend, koji je nastao kao kopija, falsifikovao u državnoj fabrici u Crnoj Gori.

Vlasti u Egiptu, Britaniji i Evropskoj uniji već četiri godine upozoravaju na ovu činjenicu, pokazuju dokumenta do kojih su došli novinari BIRN-a i Arapskih istraživačkih novinara, ARIJ.

Crna Gora je ignorisala ova upozorenja iako su o njima bili obavešteni najviši zvaničnici ove zemlje, otkriva istraživanje BIRN/ARIJ.

Ovo baca sjenku na ranije tvrdnje vlasti u Podgorici da su okrenuli novi list u odnosu na devedesete kada je šverc cigareta bio praktično državno sponzorisan način za finansijsko preživljavanje ove države tokom sankcija.

OLAF, služba za borbu protiv prevara EU, kao i vlasti u Kairu i Londonu sumnjaju da su velike količine falsifikovanih cigareta izlazile iz Duvanskog Kombinata Podgorica (DKP) i potom prebacivane libijskim švercerima koji su ih dalje distribuirali ilegalno širom Sjeverne Afrike.

Egipat je kroz diplomatske kanale više puta tražio da Crna Gora obustavi ovu operaciju.

Proizvodnja je konačno obustavljena 2016. godine, ali tek nakon što je DKP privatizovan i po dolasku novih vlasnika. Ali ofšor kompanija koja je angažovala fabriku da proizvodi cigarete nije odustala. Oni su istraživali mogućnost uspostavljanja proizvodnje na Kosovu* i uložili su milion evra u novi posao u Crnoj Gori, saznaju BIRN/ARIJ.

Ova priča otkriva značajnu ulogu koju pojedini grčki poslovni ljudi imaju u vezi sa operacijom falsifikovanja. Među njima i čovjeka koji je nekoliko puta u svojoj kafani u Atini ugostio crnogorskog lidera Mila Đukanovića.

Dokumenta u koja su novinari imali uvid pokazuju da je osim Kleopatre, fabrika proizvodila i manje količine tunižanskog brenda Mars 20, alžirskog Rim i libijskog Rivadi.

„Svi mi znamo koliko su pravila EU o švercovanju stroga“ kaže Sami Ben Janet, generalni direktor fabrike RNTA u Tunisu koja proizvodi brend Mars 20. „Zato smo bili šokirani kada smo otkrili da je u pitanju državna fabrika.“

Od luke u Baru do divlje Libije

Duvanski Kombinat Podgorica (DKP) poriče kršenje zakona. Oni kažu da ih je angažovala ofšor kompanija „Liberty FZE“, koja im je pokazala registraciju za žig za proizvodnju cigareta.

U skladu sa ugovorima do kojih je došao BIRN/ARIJ, od DKP-a se očekivalo da između 2010. i 2016. godine proizvede 400 miliona paklica ili oko osam milijardi pojedinačnih cigareta, mada se ne zna stvaran broj koji je izašao iz fabrike.

Predstavnik DKP-a, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, je rekao da su sjevernoafrički brendovi koji se pominju na proizvodnim listama pravljeni za „Liberty FZE“ . To je kasnije potvrđeno tokom istrage koja je okončana u novembru.

U sudskom postupku u Grčkoj u vezi sa dvije zaplijenjene pošiljke Kleopatre, „Liberty FZE“ je insistirao na tome da je njihov izvoz ovog brenda cigareta potpuno legalan.

Ali ovo osporava vlasnik brenda u Egiptu, firma Istern Kompani S.A.E. kao i britanske i EU vlasti.

„Naša kompanija nije dodijelila nikakve licence, ovlašćenja ili izjave kompaniji Liberti FZE iz Emirata“, rekli su iz kompanije „Istern Kompani, S.A.E.“ za BIRN/ARIJ.

Egipatska kompanija procjenjuje da je procenat švercovanih cigareta na egipatskom tržištu skočio sa manje od jedan posto 2010. na 20 posto 2012. godine i da je usled toga egipatska država izgubila više od 100 miliona evra u nenaplaćenim porezima.

Egipat se „iznova i iznova“ obraćao crnogorskom ambasadoru u Kairu, Gojku Čelebiću, crnogorskom ministarstvu spoljnih poslova kao i savjetniku za inostranu politiku tadašnjeg predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića.

U jednom dokumentu piše da je tokom sastanka između egipatskog ambasadora u Pragu i Gojka Čelebića, crnogorski ambasador rekao da je primio egipatske protestne note ali da nije bio u mogućnosti da obezbijedi bilo kakvo „zvanično objašnjenje“ od svojih nadređenih u pogledu toga zašto proizvodnja nije zaustavljena.

Čelebić je navodno rekao da je ovo pitanje „složeno i osjetljivo,“ posebno zbog činjenice da je DKP bio u postupku privatizacije i da „postoji mogućnost da neki zvaničnici u Crnoj Gori imaju udjela u duvanskoj kompaniji u Crnoj Gori.“

Čelebić je rekao da će pitati ministra inostranih poslova Crne Gore da opet pokrene ovo pitanje kod ministra poljoprivrede koji je odgovoran za fabriku.

Ništa se od toga nije desilo.

„Lažna Kleopatra“

Ben Janet kaže da RNTA nije dodijelila licencu za proizvodnju cigareta Mars 20 u Crnoj Gori, i iako je svjestan da postoje falsifikovane cigarete na tržištu, Janet je bio prepadnut kada je od novinara saznao za operaciju u državnoj fabrici u zemlji koja je kandidat za EU.

Janet takođe napominje vezu između šverca cigareta i finansiranja terorizma.

„Terorizmu treba keš“, kaže on „a jedan od najvećih izvora je šverc.“

Ključno za ovu operaciju bilo je bezvlašće u Libiji, koja je postala švercerski raj 2011. godine kada je ratom prekinuta 41-godišnja vladavina Muamera Gadafija, ali i ostavila državu podijeljenu između sukobljenih administracija, plemena i vojske.

Dok su oružje, migranti i izbjeglice napuštali libijske luke, cigarete pravljene u Crnoj Gori su išle u suprotnom smjeru, stižući brodom do libijskih firmi u Bengaziju, Tobruku i Misrati.

Istern Kompani S.A.E  i RNTA vjeruju da su zatim prošvercovane preko opasnih pustinjskih granica u Egipat, Tunis i dalje.

Grčke patrole obalske straže su 2012. i 2015. zaplenile dvije pošiljke na putu od crnogorske luke Bar do Libije.

Mornari na brodovima Noa i Genc 3 su optuženi u Grčkoj za šverc i 2015. tovar je uništen prema pravilima zaštite žiga EU nakon što je grčka carina prihvatila argument Istern Kompani S.A.E da su cigarete lažne. Ali u oba slučaja, optuženi su oslobođeni pošto nije moglo da se dokaže da su cigarete bile namijenjene crnom tržištu Grčke.

Francuska carina je poslala imejl svojim egipatskim kolegama opisujući cigarete zaplijenjene na brodu Genc 3 kao „lažnu Kleopatru“.

I u imejlu grčkoj obalskoj straži, OLAF je zvanično napisao: „Možemo da Vam kažemo da su Kleopatra cigarete vjerovatno namijenjene ilegalnom tržištu u Sjevernoj Africi, posebno Egiptu.“

BIRN/ARIJ nije našao dokaze da su „Liberty FZE“, DKP ili libijski uvoznici – uključujući El Liby iz Tobruka, Al Manara i Al Batanija iz Bengazija – optuženi za bilo kakvo nedjelo.

U pismu egipatskim carinicima iz oktobra 2015. koje je poslao HMRC, za treći brod Skajlark se kaže da se „vjeruje da nosi robu za koju se smatra da je falsifikat koji se proizvodi bez ovlašćenja ili dozvole zakonitog vlasnika žiga.“

„Smatra se da postoji velik rizik od preusmjeravanja cigareta na nelegalna tržišta u Egiptu i Evropi,“ pisalo je.

OLAF je rekao BIRN-u/ARIJ-u da je Genc 3 bio jedan od osam neimenovanih brodova pomenutih u izveštaju iz 2018. zbog nošenja cigareta iz Crne Gore za koje se smatra da su namijenjene švercu.

BIRN/ARIJ saznaje da je 2017. godine OLAF pokrenuo istragu vezanu za kretanje „jeftinih belih“ cigareta kroz Crnu Goru. Istraga je u toku i nisu dostupni dodatni detalji. Kako je BIRN/ARIJ razumeo, OLAF je u nezavisnoj ustrazi, takođe istraživao aktivnosti sumnjivih ofšor kompanija u slobodnoj ekonomskoj zoni u luci Bar. OLAF je rekao da dobro sarađivao sa crnogorskim vlastima tokom istrage u 2017.

„Veći katolik od Pape“

Cigarete proizvedene u DKP-u je bukvalno nemoguće razlikovati od originalnih koje proizvodi Istern Kompany u Kairu. Na etiketi stoji „Made in Egypt“ kao i egipatska zdravstvena upozorenja i da je proizvedena od strane Istern Kompany

Slike iz DKP fabrike pokazuju Rim cigarete sa etiketama na kojima se tvrdi da ih je napravila alžirska firma koja je povezana sa brendom SNTA.

Novinari BIRN-a/ARIJ-a nisu mogli, međutim, da dobiju komentar od firmi koje proizvode SNTA ili Rijadi u Libiji.

U povjerljivoj prepisci iz 2015. godine, u koju su BIRN/ARIJ imali uvida, britanska carina opisuje neimenovanu fabriku u Crnoj Gori koja proizvodi „100 miliona falsifikovanih Kleopatra cigareta svakog mjeseca.“ Kasnije navodi da je DKP izvor cigareta za „koje se smatra da su falsifikovane.“

Slavoljub Vukašinović, bivši generalni direktor DKP-a, poriče da je fabrika uradila bilo šta pogrešno, jer kažu da je Liberti FZE prikazala žig za brend iz „druge zemlje.“

„Ja zaista ne znam iz koje zemlje,“ kaže on za BIRN/ARIJ. „Oni su imali registraciju tog brenda, donijeli su papire i na osnovu tih papira mi smo proizvodili taj brend.“

Liberti FZE je kasnije registrovala žig za Kleopatru, Rim i Mars u Crnoj Gori 2015. godine, tri godine nakon početka proizvodnje.

Profesor prava sa Stanforda Mark Lemli, stručnjak za prava intelektualne svojine, kaže da to nema nikakve veze pošto su cigarete bile namenjene prodaji u Sjevernoj Africi, gdje Istern Kompani, na primjer, ima registrovane žigove u Libiji i Egiptu.

„Pošto su prava na žigove teritorijalna, normalno pravilo je da prvo lice koje registruje i koristi žig u određenoj zemlji dobija pravo u toj zemlji,“ kaže on. „Tako da iako oznake Kleopatra mogu da postoje u drugim zemljama, registracija u Crnoj Gori ne bi dala nosiocu registracije pravo da prodaje bilo gdje osim u Crnoj Gori.“

„Ako Istern posjeduje prava u Libiji, uvoženje cigareta iz Crne Gore bi bilo kršenje prava za žig.“

Kršenje ovih prava se obično regulišu na mestu uvoza, navodi Lemli, ali s obzirom na konflikt u Libiji malo je vjerovatno da su obraćali pažnju na prava intelektualne svojine. Ako crnogorska vlada, međutim, „proizvodi cigarete i zna da se cigarete izvoze za ilegalnu upotrebu u inostranstvu oni bi bili odgovorni za kršenje prava na žig,“ kaže on.

Nebojša Stanković, bivši rukovodilac ljudskih resursa u DKP-u, kaže da od fabrike nikada nije traženo da obustavi proizvodnju. Crnogorsko specijalno tužilaštvo je u izvještaju iz novembra zaključilo da nema dokaza o nepravilnostima pošto je svaki izvoz propisno dokumentovan.

„Nažalost, neko očekuje da mi budemo veći katolici od Pape i da treba da budemo na oprezu“, kaže Stanković BIRN-u/ARIJ-u, misleći na to da li je Liberti FZE zaista imao licencu ili ne.

Da je postavljeno pitanje, „ja garantujem da bi proizvodnja u Podgorici odmah bila obustavljena“, kaže on. „Ali prošlo je četiri godine, niko nije reagovao.“

Ali zapravo, osim egipatskih diplomatskih apela, pritisak je vršen i od strane britanske carine.

Imejlovi do kojih je došao BIRN/ARIJ pokazuju da su i jedni i drugi pažljivo pratili kretanje falsifikovanih Kleopatri.

U pismu egipatskoj carini u maju 2015. godine, britanska carina navodi da su odlučni da „iskorijene proizvodnju falsifikovanih cigareta brenda Kleopatra uz pomoć Istern Kompanija, legitimnog vlasnika licence za brend.“

Grčka veza

Liberti FZE je osnovana u malom emiratu Ras el Hajm, pokazuju zvanični papiri. Međutim, do danas se malo zna o tome ko upravlja Libertijem. Prije dvije godine odbor crnogorske vlade je više puta dao naznake nazivajući firmu „grčkom.“

Novinari BIRN-a/ARIJ-a su analizom dokumenata i razgovorom sa radnicima fabrike i poslovnim saradnicima potvrdili grčku vezu i identitet onih koji stoje iza ove operacije.

Iako privredni registar u Ras el Hajmu ne daje informacije o vlasničkoj strukturi kompanije, kroz zahtjev za slobodan pristup informacijama, BIRN/ARIJ su došli do dokumenata koji su podnijeti crnogorskom privrednom registru radi otvaranja podružnice kompanije Liberti FZE

Tu se kao vlasnik firme navodi Konstantinos Firogenis, Grk iz Atine, koji je do nedavno živio u rumunskom Brašovu.

Firogenis posjeduje mali udio u firmi Ekspozal Ltd, fabrici duvana u kiparskoj slobodnoj trgovinskoj zoni koja legalno proizvodi brend Rakel, čest proizvod na evropskom crnom tržištu. Marlboro se trenutno bori u EU za navodnu krađu njegovog upečatljivog dizajna.

Uprkos formalnoj registraciji u Ras el Hajmu, Liberti FZE se pojavljuje u jednom onlajn listingu sa adresom u Rumuniji. .

Još jedna duvanska kompanija povezana sa Firogenisom je upisana na istoj adresi – Italia Tobako Production SRL

Prema rumunskom registru privrednih društava, Firogenis je bio direktor ove firme od maja do decembra 2009. Italia Tobako Production se pominje u sudskim dokumentima slučaja iz 2011. godine vođenog protiv rumunskog poreskog službenika i advokata, u vezi sa mitom, mada nije dokazano da je firma počinila prekršaj, niti je Firogenis bio optužen da je počinio krivično delo.

Firogenis je osamdesetih studirao u Temišvaru. Kao i još jedan Grk po imenu Joanis Zinas.

„Da, Joanis. On je predsjednik“

Firogenis i Zinas su imali zajedničke poslovne interese u ugostiteljskim i marketinškim sektorima u Grčkoj kroz dve kompanije – C&C i Sinamom komunication.

Ali na osnovu njegove prošlosti, objava na društvenim mrežama i intervjua čini se da je Zinasova glavna djelatnost – duvan. Više izvora kaže da je Zinas nezvanično predsjednik Libertija FZE [u razgovorima sa zaposlenima u DKP identifikovan je Zinas].

„Kada je bilo potrebno nešto potpisati, on bi bukvalno to izbjegavao, nije htio da potpiše ništa,“ bivši viši rukovodilac u DKP-u kaže za BIRN/ARIJ o Zinasu.

Pričajući uz uslov anonimnosti, bivši rukovodilac je rekao da je Zinas „svakako“ bio na čelu kompanije Liberti FZE.

Stanković, rukovodilac ljudskih resursa u DKP-u, je rekao za BIRN/ARIJ: „Da, Joanis, Joanis. On je predsjednik Libertija“.

Slavoljub Vukašinović, bivši generalni direktor fabrike opisao je Zinasa kao „posrednika u čitavoj toj priči“ između Libertija i DKP-a. „Iza kompanije ja ne znam ko stoji”, rekao je , tokom intervjua sa BIRN-om/ARIJ-om.

Zanimljivo je da je u decembru 2017. data umrlica u crnogorskom dnevnom listu Pobjeda kao poslednji pozdrav od preminulog biznismena Jovana Jovetića. Potpisan je „Zinas Loanis Liberti FZE UAE“ što je moguće slovna greška.

Zinas je kao bivši viši rukovodilac jedne od glavnih grčkih duvanskih firmi, privatne kompanije SEKAP, bio osuđen 2015. godine za šverc da bi bio oslobođen u drugom grčkom sudu od istih optužbi. U maju 2016. godine Apelacioni sud je oborio prvobitnu presudu na osnovu grčkog zakona koji ne dozvoljava da se istoj osobi sudi za isti prekršaj na dva mjesta.

SEKAP, Zinas i još tri lica su takođe kažnjeni sa 28.1 miliona evra za izgubljene poreske prihode, prema dokumentima koje je grčka carina podnela parlamentu. Slučaj je pred Apelacionim sudom.

Zinas kaže da se povukao s pozicije u SEKAP-u 2010. godine. U novembru 2010. godine, Liberti FZE je potpisala prvi ugovor s crnogorskim DKP-om.

Profili na društvenim medijima pokazuju da Zinas sa porodicom često posjećuje Crnu Goru, uživajući u džet-set stilu sa moćnim prijateljima.

Na jednoj fotografiji koju je Zinas objavio na svom Fejsbuk profilu u septembru 2015. godine on je u društvu sa Milom Đukanovićem, tadašnjim premijerom Crne Gore, i biznismenom Draganom Perovićem.

Zinas, Firogenis i Perović su odbili da prokomentarišu ovu priču. Đukanović je oduvjek poricao umešanost u šverc cigareta tokom devedesetih i nikada nije ni za šta optužen.

U izjavi za BIRN/ARIJ, Đukanovićev portparol navodi da predsjednik poznaje Zinasa i da su večerali u njegovom restoranu u Atini, ali poriče saznanja o njegovim poslovnim aktivnostima i navodima sadržanim u ovom članku.

„Predsednik Đukanović, u svojstvu premijera, nikada nije imao kontakta sa ovom temom tokom perioda koji istražujete“, kaže portparol.

“… On nikada nije primio bilo kakvo upozorenje o bilo kakvim ilegalnim aktivnostima bilo gdje u Crnoj Gori. Da jeste, on bi odreagovao pozivanjem vlasti da to istraže.“

U pogledu Zinasa, portparol je rekao da Đukanović „poznaje gore pomenutog gospodina.“

„Predsjednik je povremeno bio gost u njegovom restoranu u Atini dok je bio u njegovom vlasništvu. Predsjednik nema saznanja o tome šta je on radio u Crnoj Gori, niti da li je to bilo legalno ili ne. To je van djelokruga premijera.“

Nove prilike

Proizvodnja Kleopatre i drugih brendova u DKP-u je konačno zaustavljena 2016. godine, kada je fabrika prodata BMJ Industries, firmi sa sjedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Profitne marže na ilegalnu trgovinu duvanom idu do 900 posto što znači da je šverc Kleopatre veoma unosan posao. Ali pogodnosti po crnogorsku državu od proizvodnje „lažnjaka“ su manje očigledne.
DKP je zvanično poslovao sa gubitkom od 70.000 evra mjesečno, što znači da je država praktično subvencionisala proizvodnju Libertija FZE.

Opozicioni poslanik Aleksandar Damjanović, kako se vidi iz izvještaja skupštinskog odbora koji je istraživao privatizaciju ove firme 2016. godine, je rekao da je on obavešten od strane DKP-a da će proizvodnja 3.000 tona cigareta, prema ugovoru sa kompanijom Liberti FZE, generisati dobit od 1,8 miliona evra, što znači da će radnici biti adekvatno plaćeni.

Uprkos tome što je DKP premašio zadate ciljeve i dalje je bilježi gubitke na papiru i nije uspio da redovno isplaćuje plate.

Privatizacija DKP-a je razotkrila unosni posao Libertija FZE u Podgorici, ali nije značila kraj poslova s Kleopatrom.

U martu 2016. godine, kompanija je podnijela zahtev za registruje žiga Kleopatre na Kosovu*.

Zinas i dva bivša radnika DKP-a su fotografisana u kafeu u Gnjilanu, što se može vidjeti na slikama objavljenim na Fejsbuk profilima radnika u aprilu 2016. godine. U otprilike isto vreme, radnici su objavili svoje slike u fabrici cigareta u tom gradu.

Gazmed Abraši, politički savjetnik kosovskog* premijera Ramuša Haradinaja, i predsjednik Ekskluziv grupe koja je vlasnik fabrike u Gnjilanu, je rekao BIRN-u da ništa nije proizišlo iz te posjete pošto se on nadao da će razviti sopstvene brendove.

„Čuli smo da Liberti FZE pokušava da registruje brend Kleopatra na Kosovu, ali ne znam kako je ovo proteklo“, rekao je za BIRN. „Sjećam se da sam se sreo sa dvoje ljudi, prije dvije ili tri godine, ali ne sjećam se njihovih imena.“

Zatim u junu 2017. godine, Liberti FZE otvara ogranak u crnogorskoj Slobodnoj zoni u Baru. Slavoljub Vukašinović, bivši generalni direktor DKP-a, je postavljen za direktora.

Vukašinović je rekao BIRN-u/ARIJ-u da je Liberti uložio „oko milion evra“ u mašine za pravljenje cigareta i renoviranje hale u slobodnoj zoni ali da je plan na čekanju jer Liberti FZE tek treba da obezbijedi dozvolu.

„Plan je na čekanju“ rekao je on, ali skladište „je i dalje pod zakupom.“.

Dodatno izvještavanje: Dušica Tomović, Jelena Ćosić, Lindita Cela i Milena Perović Korać.

Uredio Met Robinson.

Tekst je objavila Balkanska istraživačka mreža BIRN kao dio projekta „Tragom dokumenata do boljeg upravljanja“ (A Paper Trail to Better Governance )