Континуитет држава у међународном праву – Југославија пред УН

Исак Давидов: Континуитет држава у међународном праву – Југославија пред УН, аутор Горан В. Ђорђевић, Укронија 2025.

 Монографија Горана В. Ђорђевића Континуитет држава у међународном праву – Југославија пред УН морала би постати извор и повод многим радовима на српском језику. Овом књигом аутор је стао у кратку врсту оних којих су мислили о трајању државе и нашао се у још мањем кругу оних који су овај предмет „опкољавали“ као античке војсковође зидине непријатељских градова. И иначе, сада већ карактеристичну црту Ђорђевићевог научног деловања – овом књигом још већма осенчену – представља хватање у коштац са контроверзним и компликованим питањима међународног јавног и међународног кривичног права. Можда у студији аподоктични закључци не навиру као вода, али је у њој ауторово мајсторство да и најсложенија питања сагледа из свих могућих углова достигло свој највиши степен. Научниково „камелеонско око“ не само што читаоцу омогућава видокруг од 360 степени, него ствари приказује и у ултраљубичастом спектру. Тако се проблеми континуитета државе преламају кроз релације природно право – позитивно право, традиционални начин мишљења – експериментални научни дух, кроз научне ратове и многе друге равни.

Добар део рукописа посвећен је једној од неуралгичних тачака у међународним односима – праву на самоопредељење. Средишњу осу ових разматрања представља сучељавање овог права са номинално врховним принципом међународног јавног права – начелом територијалног интегритета, као и повлачење граничних линија између права на самоопредељење и сецесије. Тензије и трауме које производи ово сударање аутор није заташкавао, него их је под рефлекторе ставио на чисто научан начин: с хладном неспристрасношћу и без остатка. Важно је напоменути да се ова разматрања завршавају инсистирањем на потреби за правним уређењем права на самоопредељење и његовим пребацивањем из сфере политичко – опортуног у чисто правну димензију.

Вредности Ђорђевићевог рада бивају још рељефније изражене ако се посматрају са осматрачнице српског становишта. Наиме, ова монографија представља и прецизну аутопсију бивше Југославије. С једне стране, готово да нема института међународног права који се није оваплотио у процесу њеног растурања: дисолуција, распад, сецесија, право на самоопредељење, право на континуитет, сукцесија, право на употребу силе, однос унутрашњег и међународног права, геноцид, агресија, територијални интегритет, суверенитет, политика „хуманитарних интервенција“, ad hoc кривични трибунали, иновативни облици кривичне одговорности за међународна кривична дела. С друге стране, „пловећи“ поред ових Сцила и Харибди српски народ није имао ништа од оне среће која је пратила Хомеровог морепловца. Па ипак, уместо за тугованке, Ђорђевић се определио за хладнокрвне научне анализе.