Концерт који је оголио двоструке аршине Брисела: За концерт са фашистичком симболиком, ЕУ нема ни коментар

Субота, 5. јул 2025. године, биће упамћена као дан када је Загреб постао стециште најотворенијег и најмасовнијег испољавања екстремног национализма у Европској унији у 21. веку — и дан када је Европска унија, опет, изабрала да ћути. Концерт Марка Перковића Томпсона, хрватског певача који већ деценијама контроверзом гради каријеру, није био само музички спектакл, већ политичка манифестација, прожета симболима мржње, ратним покличима и ревизијом историје коју ЕУ званично не толерише — осим, изгледа, када се дешава у Хрватској.

„Немамо коментар“, гласила је званична реакција Европске комисије на новинарско питање у вези са усташком иконографијом и покличима „За дом спремни“ током концерта на коме се окупило, по речима организатора, више од 500.000 људи. Са бине су се чули стихови којима се величају јединице које су у Другом светском рату чиниле злочине над Србима, Јеврејима и Ромима. У публици су се вијориле заставе са усташким симболима, а хиљаде младих људи с узвицима који су забрањени у великом делу Европе, махом без икаквог отпора државе или медија, демонстрирали су како изгледа нормализација фашистичке реторике у земљи чланици ЕУ.

Продукцијски грандиозан, Томпсонов концерт био је технички спектакл светског ранга — али поруке које је преносио нису биле ништа мање од политичког удара на европске вредности. Млади у публици, неки са симболима усташког покрета, неки са транспарентима на којима се слави акција „Олуја“, из које је протерано више од 250.000 Срба, аплаудирали су стиховима који величају управо те историјске догађаје. У томе нису били сами — државни врх Хрватске није показао ни минималан знак дистанце, а поједини званичници чак су похвалили „патриотски дух“ концерта.

Да се нешто слично десило у Србији — реакција Брисела била би муњевита, с пооштравањем преговора, медијским притиском и политичком изолацијом. Међутим, када се усташтво појави у хрватском главном граду, под рефлекторима и камерама, ЕУ „нема коментар“. Ћутање Европске комисије није тек бирократски пропуст — оно шаље злокобну поруку да постоје „дозвољени“ и „мање дозвољени“ облици екстремизма, зависно од тога ко их чини.