Комнен Бећировић: Врх Ловћена вратити у складу са Његошевим генијем
1 min read
Комнен Бећировић
„Шездесетих година прошлог вијека живио сам у Француској, прво као предавач на Универзитету у Нансију, а затим сам почео да се бавим новинарством и интервјуисао читаву плејаду француских интелектуалаца онога времена и тако сам ушао у књижевни и медијски свијет, што ми је омогућило да лансирам причу у јавности о одбрани капеле на Ловћену, када се појавила опасност по њено рушење крајем 60-тих година“, казао је у интервјуу за Радио Светигору књижевник и публициста Комнен Бећировић, који је прије више од пола вијека покренуо свјетску акцију за одбрану Његошеве завјетне капеле на Ловћену.
Наш истакнути гост се присјетио како је та борба узела маха и који су све реномирани свјетски интелектуалци и медији тада писали и извјештавали о намјери комунистичког режима да на врх Ловћена разоре капелу владике Рада.
„Предосјећајући да нећу више имати прилике да се попнем на Ловћен и поклоним Његошевим моштима, ја сам у љето 1969. изашао на Ловћен. Вративши се у Париз, у јеку кампање за уклањање капеле, ријешио сам да нешто урадим за једну од највећих вриједности мога рода. Тако сам. већ почетком 1970. године, покренуо кампању на начин што сам саставио текст на ту тему који је изашао 16. марта у најчитанијем америчком часопису који је излазио ван Сједињених Држава, а звао се International Herald Tribune. Потом су се текстови појављивали у француској штампи и часописима, као што су били Le Monde, Combat, Figaro, у коме се огласио и чувени хришћански философ Габријел Марсел, који је у свом тексту Насртај на светињу, између осталог ,написао да је Његош једини који је у модерном добу у себи спојио тројство пјесника, владике и владара.
Потом сам се повезао са мојим пријатељем из италијанског часописа Corriere della sera Лоренцом Бокијем, који је написао текст под насловом „Париз брани прах пјесника Његоша“. Текстови на ову тему су се почели појављивати и у другим часописима широм свијета, као што су Sunday times, Los angeles times,Times of India, у јапанским новинама Asahi Shimbun, њемачком часопису Frankfurter Allgemeine Zeitung, бечком Die Presse, женевском Tribune, тако је на неки начин Париз постао престоница одбране капеле на Ловћену“, нагласио је Бећировић.
Поред медија широм свијета, свој глас су тада против рушења капеле Петра Другог Петровића Његоша подигли и истакнути интелектуалци па чак и многи који су били пријатељи Брозове Југославије:
„Чувени Жан Касу је на примјер тада писао Блажу Јовановићу, који је био председник Уставног суда Југославије и малтена одлучивао о судбини Ловћена, на шта му је овај грубо одговорио Капела се миче. Пјер Емануел, члан француске академије, је такође тада реаговао и протествовао. Андреј Малро, један од најзначајних људи 20. вијека, философ умјетности, писац дјела Метаморфоза богова и министар културе у Влади Шарла де Гола, такође је интервенисао и то преко француског амбасадора у Београду, али на жалост ништа није помогло. Сви ови интелектуалци су били подстакнути да се огласе за очување капеле кад су се упознали са самом Његошевом судбином и његовим завјетом и то је било довољно да се људи опредијеле против овог новог пројекта за који се није знало ни шта је и који стварно није имао никакве везе ни са поднебљем, ни са историјом ни са Његошевом судбином.“
У Паризу се у то вријеме одржавала и изложба „Југословенска умјетност од преисторије до данас“ на којој је забрањено постављање слике Петра Лубарде „Сумрак Ловћена“.
KOMNEN. BEĆOROVIĆ SE DECENIJAMA. BORI ZA ISTINU O NAŠEM NARODU U CELOM SVETU. ČESTI NJEGOVI NASTUPI PO ZAPADNIM MEDIJIMA IMA MNOGO PRISTALICA. KOD INTELEKTUALACA ZAPADA
ZBOGOM K
JEDNOM SVETILISTU u Mondu og 6 decembra 1972
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/sanctuaire.html
Pozdrav iz Berana uvaženom profesoru, filosofu, jezikoslovcu i piscu, istinskom borcu protiv onog što ne valja.
Nije mi otac umpo 1994, nego 1974.
Inace hvala IN4S u na donosenju ovog razgovora
Pozdrav iz Ljevista ispod izvora Morace.
Nazalost latinicom jer u laptopu nemam cirilice.