Комисија за праћење истрага напада на новинаре затражиће документацију и посебан извјештај од Агенције за националну безбједност (АНБ) о сваком њеном поступању у вези са оснивачем и главним и одговорним уредником листа „Дан“ Душком Јовановићем и његовим животом и радом, а посебно у вези са његовим убиством и истрагом о том злочину.
Комисија ће од АНБ-а тражити и сву документацију о њеном поступањем у вези са Вуком Вулевићем, Иваном Делићем, Армином Мушом Османагићем и Дамиром Мандићем. Такође, то тијело ће препоручити саслушање свих бивших директора АНБ-а у вези са њиховим сазнањима о Јовановићу, али и бившег високог државног и полицијског функционера Душка Марковића на околности пријетњи које је, по свједочењу Јовановићеве супруге Славице, преко мобилног телефона упутио уреднику „Дана“, уз понуду за полиграфско тестирање.
То су закључци и препоруке из последњег извјештаја Комисије за период од 31. марта до 4. јуна, који је јуче усвојила Влада, а у којем објављен посебан допунски извјештај о раду полиције и тужилаштва у предмету убиства Јовановића.
У том извјештају, како је образложено, Комисија је разматрала информације које је до сада добила од АНБ-а, као и различите наводе у јавности за које ово тијело није у сазнању да су их надлежни органи темељно испитали у досадашњим поступцима отвореним у случају убиства Душка Јовановића.
– АНБ је до сада, на упит Комисије, 3. фебруара 2022. године, доставила само један папир који је потписао тадашњи директор Дејан Вукшић, у коме су четири пасуса и помиње се пет имена. У Агенцији за националну безбједност директори или вршиоци дужности и одговорна лица били су: Душко Марковић, Владан Јоковић, Боро Вучинић, Дејан Перуничић, Дејан Вукшић, Саво Кентера, Борис Милић и Ивица Јановић. Душко Марковић је од 1998. био помоћник министра унутрашњих послова за Службу државне безбједности, која је од 28. маја 2005. године постала Агенција за националну безбједност – констатовала је Комисија.
У том тијелу сматрају мало вјероватним да АНБ не посједује никакву другу документацију или информације о убиству Душка Јовановића, па су због тога донијели више закључака. Поред тражења документације од АНБ-а, Комисија најављује да ће питати тајну службу и надлежно тужилаштво да ли је било који тужилац икада затражио било какву документацију од Агенције у вези са убиством Душка Јовановића и ако није – зашто није.
– Ако је документација тражена, да ли је Агенција било какву документацију доставила надлежном тужилаштву, а ако јесте, коју документацију и када, а ако није, која документација и сазнања нису предати и због чега нису предати. Комисија ће од Агенције затражити посебан извјештај и документацију о сваком њеном поступању у вези са Вуком Вулевићем, Иваном Делићем, Армином Мушом Османагићем и Дамиром Мандићем, који се сви помињу у медијима или се доводе у одређену везу са убиством Душка Јовановића – навела је Комисија.
Надлежним органима су препоручили да позову и саслушају све директоре АНБ-а о свим чињеницама, информацијама и детаљима које су им могле бити познате о Душку Јовановићу на било који начин, укључујући и чињенице и информације из Агенције о убиству Душка Јовановића, као и оне о његовом раду као главног и одговорног уредника и директора и оснивача фирме Јумедиа монт д.о.о., издавача „Дана“, као и везано за његов рад као директора тадашње Дирекције јавних прихода Пореске управе и његов рад као опозиционог политичара и посланика у Скупштини Црне Горе. Тражиће конкретно изјашњење постоји ли у Агенцији документација о тим сазнањима, а ако постоји, ко ју је сачинио, гдје се налази и итд., уз понуду за полиграфско тестирање.
Тужилаштву ће препоручити да затражи – ако није до сада – сву документацију коју АНБ посједује о убиству и истрази о убиству Душка Јовановића, а да та институција сву постојећу документацију о томе одмах преда на увид надлежном тужилаштву.
У вези са медијским изјавама више лица, Комисија ће од АНБ-а затражити и посебан извјештај о сваком њеном поступању у вези са дјеловањем „црних тројки“, наводно састављених од припадника тадашње полиције и других безбједносних служби, које су пребијале политичке противнике тадашње власти, и то посебно везано за пребијање Душка Јовановића 2000. Тражиће и информације о кретању Љубише Бухе Чумета у Црној Гори и његовом наводном учешћу у припреми убиства Јовановића, а предлажу и да се на те околности саслушају бивши министар полиције Андрија Јовићевић и његов тадашњи помоћник Душко Марковић. Предложено је и саслушање сестре убијеног полицијског функционера Славољуба Шћекића, Славице, која је тврдила да су породицу Шћекић након убиства њеног брата посјетила тројица полицајаца, те да је након тога нестао полицијски документ у коме су, како тврди, били подаци/докази о убицама Душка Јовановића. Комисија тражи да се утврди идентитет тих полицајаца и да се испитају на те околности, уз понуду за полиграфско тестирање.
Поновљене су и раније препоруке, укључујући и оне о ДНК вјештачењима и провјерама свих претходних ДНК вјештачења у овом предмету.
– Комисија понавља да нема детаљне информације, нити документацију из наново отворене тужилачке истраге о убиству Душка Јовановића, осим уопштених навода о одржавању састанака, броју саслушаних свједока, називима предузетих радњи и слично – напомињу из тог тијела.
Комисија је поздравила одлуку Министарства унутрашњих послова да јавно обећа новчану награду у износу од милион еура за обавјештења која могу вјеродостојно и одлучујуће да допринесу идентификацији извршилаца, саизвршилаца, организатора и налогодаваца убиства Душка Јовановића.
Мотив напада на „Дан“ био у вези са новинарском професијом
У последњем извјештају који је Комисија припремила у садашњем саставу усвојен је и извјештај о нападу на имовину и запослене у редакцији дневног листа „Дан“ 23. августа 2022. године. Комисија је закључила да је мотив за извршење кривичног дјела у вези са новинарском професијом, а да су поступајући органи ефикасно и благовремено предузели мјере и радње из своје надлежности, што је, у крајњем, резултирало оптужењем и осуђујућом пресудом – на основу усвојеног споразума о признању кривице. Комисија је усвојила извјештај о нападу на кућу уредника портала „Беране онлајн“ Николе Урошевића 9. августа 2022. године и закључила да мотив за тај напад није у вези са новинарском професијом, већ је у питању имовински деликт.
Извор: Дан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
