Kome to murali smetaju i zašto?

Na dan zimskih zadušnica Srbe je na Kosovu i Metohiji opet, po ko zna koji put dočekalo oskrnavljeno groblje, a u centru Beograda prekrečen je mural i natpis posvećen južnoj srpskoj pokrajini.

Izjava jednog od učesnika povodom krečenja murala bila je da je natpis prekrečen jer nije namenjen deci.

Ipak, mural je obnovljen, a na mrežama se uveliko pisalo o tome da ako prošlost i istina nisu za decu, svakako to nisu ni raznorazne NVO organizacije koje su se zauzele i uzele pravo u svoje ruke da u zemlji Srbiji dozvole sebi da odlučuju o tome šta jeste, a šta nije prilagođeno najmlađima.

Književnik Borislav Kosanović komentarisao je za naš portal ovaj događaj.

„Murali smetaju svim onima pojedincima i NVO koji se finansiraju iz fondova EU i NATO zemalja i kao takvi apsolutno nemaju nikakav osećaj patriotizma i časti, već za taj isti novac prekrajaju istoriju sopstvene države. Najbolji je poslednji primer organizacije Inicijativa koja pod izgovorom ekologije uništava mural posvećen Kosovu i Metohiji. Očigledno licemerje i zlonamernost vidi se u njihovim objavama mesecima unazad na društvenim mrežama gde su u svakom momentu gledali da učine nešto na štetu svog naroda, a da pritom nijednom se nisu osvrnuli na ugrožena prava dece i naroda na Kosovu i Metohiji. Oni znaju da je u Račku počinjen ratni zločin, u Srebrenici genocid, ali nisu informisani kada se na Kosovu puca na maloletnu srpsku decu ili kada u Sarajevu istu napadaju noževima. Ipak, istovremeno uspešno stižu da svoju indoktrinaciju predstave u Zagrebu, Sarajevu ili Prištini. U najmanju ruku providno i licemerno.“

Kako su mediji ranije pisali, ispostavilo se da je jedna učesnica ove akcije zapravo žena iz Ukrajine.

„Udruženja Krokodil’’ je organizacija koja oko sebe okuplja ukrajinsku i rusku opozicionu emigraciju.

Jedan od članova ove organizacije, a i njen predsednik je i Vladimir Arsenijević.
On je jasno i javno najavio akciju čišćenja ulica i zgrada od murala koji propagiraju, kako navodi – „ratne zločince“.

Baš zbog tog projekta koji je najavljen još u decembru prošle godine, priča o uklanjanju ovog murala ne pije vodu. Jer, ko je i šta nama bio Miloš Obilić? Ratni zločinac?

Istoričar Nemanja Dević na fejsbuku je takođe prokomentarisao ovaj događaj.

-„Čiji si ti?“, pitali su me starci ispred dućana u Kusatku, dok su na klupici ispred bistrili politiku i lagano ispijali pivo. Naučili su me da kažem jasno i glasno: „Ja sam Tome Mijatovića unuk!“ I ta mi je misao neprestano u glavi dok gledam u kolaž slika kako u prestonici srpstva neki ljudi kreče mural posvećen Milošu Obiliću. Da ne vraća decu u prošlost, da ih ne načini ratobornim. U glavama takvih, budućnost je uvek svetla, prošlost uvek mračna. A meni se nešto u poslednje vreme čini da je sve drugačije: čim neko krene da blebeće o budućnosti, kaže mi se da je na korak od izdaje. Što su moja nerođena deca važnija od mojih nesretnutih predaka? I čiji smo uopšte mi? Beogradski, jugoslovenski, komunistički? Potomci Srbina Hamze? Ili šumadijski, kosovski, hercegovački, Tomini, Perini, Žikini, ali unuci i potomci, sve do tog Obilića? No reče mi skoro jedan kolega: „Dobar si mi ti, samo mnogo srbuješ.“ U mentalnim ostacima Jugoslavije valjda je to i dalje najveći greh. Primitivni i nedokazani, večito ih svađamo sa susedima i civilizovanim svetom.“

Dok oni skrnave, farbaju i brišu murale sa simbolima srpskog naroda, srpskih junaka i svega onoga što se odnosi na srpski identitet pravdajući to „ruženjem gradova“ i „uklanjanjem ratnih zločinaca sa fasada“, isti ti ljudi postavljaju svoje murale u kojima veličaju sve ono što je suprotno srpskom mentalitetu.