Коме то мурали сметају и зашто?

На дан зимских задушница Србе је на Косову и Метохији опет, по ко зна који пут дочекало оскрнављено гробље, а у центру Београда прекречен је мурал и натпис посвећен јужној српској покрајини.

Изјава једног од учесника поводом кречења мурала била је да је натпис прекречен јер није намењен деци.

Ипак, мурал је обновљен, а на мрежама се увелико писало о томе да ако прошлост и истина нису за децу, свакако то нису ни разноразне НВО организације које су се заузеле и узеле право у своје руке да у земљи Србији дозволе себи да одлучују о томе шта јесте, а шта није прилагођено најмлађима.

Књижевник Борислав Косановић коментарисао је за наш портал овај догађај.

„Мурали сметају свим онима појединцима и НВО који се финансирају из фондова ЕУ и НАТО земаља и као такви апсолутно немају никакав осећај патриотизма и части, већ за тај исти новац прекрајају историју сопствене државе. Најбољи је последњи пример организације Иницијатива која под изговором екологије уништава мурал посвећен Косову и Метохији. Очигледно лицемерје и злонамерност види се у њиховим објавама месецима уназад на друштвеним мрежама где су у сваком моменту гледали да учине нешто на штету свог народа, а да притом ниједном се нису осврнули на угрожена права деце и народа на Косову и Метохији. Они знају да је у Рачку почињен ратни злочин, у Сребреници геноцид, али нису информисани када се на Косову пуца на малолетну српску децу или када у Сарајеву исту нападају ножевима. Ипак, истовремено успешно стижу да своју индоктринацију представе у Загребу, Сарајеву или Приштини. У најмању руку провидно и лицемерно.“

Како су медији раније писали, испоставило се да је једна учесница ове акције заправо жена из Украјине.

„Удружења Крокодил’’ је организација која око себе окупља украјинску и руску опозициону емиграцију.

Један од чланова ове организације, а и њен председник је и Владимир Арсенијевић.
Он је јасно и јавно најавио акцију чишћења улица и зграда од мурала који пропагирају, како наводи – „ратне злочинце“.

Баш због тог пројекта који је најављен још у децембру прошле године, прича о уклањању овог мурала не пије воду. Јер, ко је и шта нама био Милош Обилић? Ратни злочинац?

Историчар Немања Девић на фејсбуку је такође прокоментарисао овај догађај.

-„Чији си ти?“, питали су ме старци испред дућана у Кусатку, док су на клупици испред бистрили политику и лагано испијали пиво. Научили су ме да кажем јасно и гласно: „Ја сам Томе Мијатовића унук!“ И та ми је мисао непрестано у глави док гледам у колаж слика како у престоници српства неки људи крече мурал посвећен Милошу Обилићу. Да не враћа децу у прошлост, да их не начини ратоборним. У главама таквих, будућност је увек светла, прошлост увек мрачна. А мени се нешто у последње време чини да је све другачије: чим неко крене да блебеће о будућности, каже ми се да је на корак од издаје. Што су моја нерођена деца важнија од мојих несретнутих предака? И чији смо уопште ми? Београдски, југословенски, комунистички? Потомци Србина Хамзе? Или шумадијски, косовски, херцеговачки, Томини, Перини, Жикини, али унуци и потомци, све до тог Обилића? Но рече ми скоро један колега: „Добар си ми ти, само много србујеш.“ У менталним остацима Југославије ваљда је то и даље највећи грех. Примитивни и недоказани, вечито их свађамо са суседима и цивилизованим светом.“

Док они скрнаве, фарбају и бришу мурале са симболима српског народа, српских јунака и свега онога што се односи на српски идентитет правдајући то „ружењем градова“ и „уклањањем ратних злочинаца са фасада“, исти ти људи постављају своје мурале у којима величају све оно што је супротно српском менталитету.