Kolbanovski: Tri principa i tri komponente crnogorskog konsenzusa

Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i ekspert za društvenopolitičku i ekonomsku problematiku zemalja Jugoistočne Evrope u ekskluzivnom komentaru za portal „Ruska reč” i ruski list „Parlamentskaя gazeta” dao je niz ocena vezanih za predstojeće parlamentarne izbore koji će se u Crnoj Gori održati 16. oktobra.

O razvoju inicijative „Demokratskog fronta” za potpisivanje međuopozicionog sporazuma sa „Velikom koalicijom Ključ” i strankom „Demokratska Crna Gora”:

Pre svega, treba istaći da je Demokratski front pokretanjem inicijative za potpisivanje međuopozicionog sporazuma sa kolegama iz Velike koalicije Ključ i stranke Demokratska Crna Gora u suštini počeo da sprovodi u delo odgovornu misiju ujedinjenja političkih snaga koje u potpunosti mogu da realizuju crnogorsku nacionalnu politiku.

Poziv Demokratskog fronta da se formira crnogorski međuopozicioni konsenzus svesrdno je podržala Demokratska Crna Gora. Njen lider Aleksa Bečić je izjavio: „Sporazum ’Ne sa DPS-om’ ćemo potpisati onog trenutka kada na njemu stave potpis svi parlamentarni opozicioni politički subjekti”.

U kasnim večernjim satima 7. oktobra mediji su objavili izjavu lidera Velike koalicije Ključ Miodraga Lekića u kojoj on saopštava „da je za njih prihvatljiva ponuda Demokratskog fronta o zajedničkom formiranju vlasti bez DPS-a”.
Velika koalicija Ključ je u skladu sa svojim nazivom odigrala ulogu političkog ključa u opštenacionalnom crnogorskom konsenzusu. Već 9. oktobra je Nebojša Medojević, jedan od lidera Demokratskog fronta, saopštio da su lideri koalicije Ključ uputili svoj predlog njima i ostalim opozicionim subjektima. Pri tome, „kroz papir ’Ključa’ prihvaćena su naša prva tri glavna principa oko kojih se opozicija i okupila. To su da nema Đukanovića i DPS-a u Vladi, da je za NATO predviđen referendum i da nema imuniteta od krivično-pravne odgovornosti”, naglasio je Medojević. Takođe, po njegovom mišljenju, „bitno je da se opozicija ujedinila oko tri principa”.

Tako se u samom jeku predizborne kampanje prvi put u istoriji Crne Gore formira velika politička koalicija koja može preuzeti odgovornost za budućnost zemlje. Lideri Demokratskog fronta, Ključa i Demokrata upadljivo daju do znanja svojim biračima da se njihova predizborna obećanja potvrđuju delima i da imaju sve osnove za dalju realizaciju. Pozitivna dinamika razvoja tog integracionog procesa obezbediće svim njegovim učesnicima veću podršku birača, jer će na njihovu stranu preći „kolebljivi” birači iz redova konkurencije, a na izbore će izaći i skeptici koji ranije nisu učestvovali u izborima. Još uvek je rano praviti prognoze, ali već sada ima osnova za konstataciju da će opštenacionalna koalicija koja se upravo formira biti vodeća politička snaga u izbornoj kampanji, a možda će se po broju glasova čak i približiti pragu koji omogućava formiranje parlamentarne većine.

O različitim tvrdnjama koje su se čule tokom izborne kampanje da se, navodno, Rusija meša u izborni proces u Crnoj Gori i drugim zemljama regiona:

Polazim od ličnog iskustva. Baveći se u okviru građanskog društva razvojem međustranačkih i međuparlamentarnih veza imao sam sreću da se upoznam sa mnogim crnogorskim građanskim aktivistima i političarima kako vladajuće stranke, tako i opozicije. Iskreno rečeno, na mene su kontakti sa crnogorskim partnerima ostavili dubok utisak. Nema sumnje da su svi oni snažne i markantne ličnosti. Ali svima im je zajedničko i to da su oni nosioci i nastavljači bogatih političkih, građanskih, kulturnih i duhovnih tradicija koje sežu u dubinu vekova. Nažalost, mnogi evropski i prekookeanski predstavnici u pokušaju da u Crnoj Gori promovišu različite sisteme vrednosti ne shvataju ili ne žele da shvate da Crna Gora ima sopstveni stabilni sistem vrednosti, koji je prijemčiv za pozitivna svetska iskustva, ali ujedno može i da se suprotstavi unutrašnjem i spoljašnjem destruktivnom uticaju.

Posedujući takav jedinstveni istorijski kapital, Crnogorci i pored tesnih veza sa Rusijom, sa zemljama u regionu, sa Evropom i SAD, ipak u svim okolnostima teže da donose nezavisne odluke, koje odgovaraju njihovim sopstvenim nacionalnim interesima. Mi u Rusiji to dobro shvatamo, poštujemo i podržavamo takav pristup, jer i sami imamo identičan sistem vrednosti i pridržavamo se sličnih principa. Iz našeg ugla ne samo da je neprihvatljivo, nego je i kontraproduktivno mešati se u crnogorska unutrašnja pitanja, ali mi podržavamo težnju Crnogoraca da demokratskim putem sprovode nezavisnu politiku koja odgovara interesima građana Crne Gore.

A što se tiče očajničkih vapaja o „ruskim imperijalistima”, o „velikosrpskim nacionalistima”, svima je odavno poznato da se ti vapaji pojavljuju kada neko na račun tobožnjeg spoljnog neprijatelja pokušava da opravda sopstvenu slabost i da tako reši pojedina pitanja.

Kakve perspektive Crnoj Gori otvara politički konsenzus koji se u njoj upravo formira i kako to može doprineti razvoju odnosa sa Rusijom?

Prvi i treći princip su vezani za unutrašnju politiku Crne Gore, a drugi princip je konsenzus o održavanju referenduma povodom ideje o ulasku u NATO. Taj drugi princip za Crnu Goru ima i nacionalni, ali i međunarodni značaj. Ta tema već godinama izaziva podele u Crnoj Gori i stvara tenzije u mnogim sferama građanskog društva. Nažalost, neizbežno je bilo da se ta tema negativno odrazi i na rusko-crnogorske odnose. Kako su ruski zvaničnici ranije u više navrata izjavili, mi ćemo prihvatiti svaku odluku crnogorskih građana izraženu neposrednim svenarodnim glasanjem i oslobođenu od svakojakih interpretacija.

Pri tome, polazeći od sve veće podrške koju crnogorsko društvo pruža vojnoj neutralnosti Crne Gore, ubeđen sam da će upravo taj put 1) obezbediti zemlji pravu bezbednost i stabilnost, 2) postati osnova ekonomskog procvata i blagostanja crnogorskih građana i 3) biti čvrst temelj državnosti multinacionalne i multikonfesionalne Crne Gore u dugoročnoj perspektivi. Što se pak tiče kritičkih i skeptičnih stavova o takvim pristupima, predlažem svima – i istomišljenicima, i kritičarima, i skepticima – da obrate pažnju na bogato istorijsko iskustvo Švajcarske, Austrije i drugih uspešnih evropskih zemalja koje se tradicionalno pridržavaju vojne neutralnosti. Dodajmo i to da su, istorijski gledano, Ruska imperija i Sovjetski Savez neposredno i aktivno učestvovali u formiranju politike vojne neutralnosti pomenutih država.

(Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i ekspert za društvenopolitičku i ekonomsku problematiku zemalja Jugoistočne Evrope)

Izvor: Ruska reč