Кога ће Ђорђевић водити на Евробаскет?

Нешто више од пет мјесеци остало је до почетка Европског првенства у кошарци (5-20. септембра) на којем ће Србија покушати да избори пласман на Олимпијске игре први пут од Атине 2004. године.

Љетос су нас ’Орлови’ одушевили освајањем сребрне медаље на Свјетском првенству у Шпанији, а тим Александра Ђорђевића чека нови тежак изазов с обзиром на то да ће већина репрезентација доћи у врло јаком саставу. Србија се налази у групи Б са Шпанијом, Турском, Исландом, Италијом и Њемачком.

До почетка припрема свашта још може да се догоди, али вријеме је за прелиминарни поглед на сезоне наших момака – прво ’мадридских 12’, а затим и осталих кандидата за национални тим.

Милош Теодосић. Оно што је започео на Свјетском купу, Милош је наставио и у клупској сезони. Игра веома зрело, његове асистенције препричавају се данима и предводник је ЦСКА у жељи да коначно освоји Евролигу. Просјечно биљежи 17,2 поена, 2,7 скокова и 7,3 асистенције, а за разлику од претходних сезона, много је констатнији у шуту за три поена – у Евролиги шутира 44% (57-129). Паузирао је неко вријеме због проблема са листом, али у вези са Теом нема много дилема – и предстојећег љета он ће бити чинилац од којег ће почињати све у репрезентацији Србије.

Марко Симоновић. Љетос је прешао у По Ортез и један је од главних играча тима који се додуше налази у доњем дјелу француског шампионата. Симоновић има 13,2 поена (39% шута из игре) и 3,1 скок по мечу, а пре десетак дана вратио се у тим послије двоипомјесечног одсуства због повреде. Било је велико изненађење када је Симоновић завршио на Свјетском купу, а сада ће се вјероватно наћи на ширем списку.

Стефан Јовић. Никако у Звезди да ухвати прави континуитет због проблема са разним повредама, али Јовић је љетос у репрезентацији био једно од откровења у улози специјалисте за одбрану. У Звезди је на неколико мечева показао дар за асистенције, али ипак су се од њега очекивале боље партије.

Богдан Богдановић. Прелазак у Фенербахче испоставио се као прави потез – како сâм каже, много је научио, очигледно је да му користи и време проведено на позицији плеја у Партизану, а до сада у Евролиги просјечно бележи 10,8 поена и по 2,9 скокова и асистенција. Богдановић ће поново бити важан дио ланца у репрезентацији.

Немања Бјелица. Најбоља четворка у Европи ове сезоне. Као и претходних година, за екипу ради буквално све на паркету, само сада на још вишем нивоу. Физички је ојачао, повезује унутрашњу и спољну линију, игра одлично пик са лоптом у рукама и усавршио је шут са задршком када игра ’један на један’. Његово присуство у скоку је огромно, ове сезоне неријетко мечеве завршава са дабл-дабл учинком – један је од играча који тиму увијек пружа опцију више. За сада у Евролиги има 12,2 поена, 7,9 скокова и 1,9 асистенцију по утакмици.

Стефан Марковић. Већ годинама је неизоставни део националног тима, а сада ће иза себе имати и прву евролигашку сезону, са Ђоаном Пласом у Уникахи. Борбеност и чврсту одбрану Марковић је увијек доносио тиму, тако ће бити и сада, и у том смислу је 197 цм високи плеј неопходан репрезентацији. Ни ове сезоне није било озбиљнијег помака у шуту, а нешто боље иде му у Ендеса лиги него у Евролиги.

Никола Калинић. Његов напредак одвија се онако како су се оптимисти и надали – момак са невјероватном енергијом и побједничким менталитетом спреман је да ради на себи како би постао још бољи. Искуство са репрезентацијом користило му је у Звезди ове сезоне – унаприједио је игру леђима ка кошу, шут за три поена видно је побољшан, а његов допринос у одбрани и скоку никада није ни долазио у питање. Труди се да поправи и технику – ријечју, Калинић је тип играча којег би свака екипа вољела да има.

Стефан Бирчевић. У првом иностраном искуству у Естудијантесу не успијева озбиљније да се наметне, дјелом и због повреде са којом се мучио. У Ендеса лиги Бирчевић просјечно има 4,7 поена и 2,3 скока за 14 минута на паркету.

Ненад Крстић. Рекао је “збогом“ репрезентацији послије прошлогодишњег сребра. Штета, јер има добру сезону у Ефесу, и даље би био међу стубовима националног тима.

Мирослав Радуљица. Од човjека о којем већина није знала шта тачно да мисли љетос је постао национални херој – због изврсних игара и због харизме. Ова сезона са кошаркашког аспекта не протиче баш најбоље – Радуљица ју је почео у Кини, потписао је и два десетодневна уговора са Минесотом, клуб нема од средине фебруара, а имао је проблем и са повредом зглоба. Не звучи обећавајуће, поготово зато што се и Крстић повукао, али и пред прошло љето Радуљица није добијао много шанси у Милвоки Баксима, па је ипак одиграо турнир каријере.

Рашко Катић. Ако је нешто доказао током година, то је да га никада не смијете отписати. Прошлог љета Катића је мало ко видео као путника за Шпанију, али он је ипак завршио међу 12. За њега је и током каријере важило да “сезону почиње као резервни, а завршава као стартни центар“. Има солидну сезону у Сарагоси – 8,5 поена и 3,2 скока за просјечно 18 минута по мечу.

Владимир Штимац. Вриједан и поуздан центар од којег увијек знате шта можете да очекујете. Послије сјајне сезоне у Уникахи, поново сарађује са Светиславом Пешићем, овога пута у Бајерну из Минхена. У Евролиги је у првој фази имао 6,9 поена и 4 скока по мечу, док у Бундеслиги просјечно биљежи 8,5 поена и 5,5 скокова.Већ на први поглед јасно је да ће ’сребрни’ тим из Шпаније вјероватно бити умногоме промијењен, а нових кандидата има на претек.

Послије повлачења Крстића, нови квалитативни скок у игри Бобана Марјановића репрезентацији долази “као кец на десет“. Доминантан је у и у евролигашким оквирима, а то је нарочито показао у Топ 16 фази у директним дуелима са играчима попут Анта Томића и Густава Ајона.

Чешће него прошле сезоне успијева да не спушта лопту кад је прими горе (то је рефлексна реакција и мора да се вјежба да се не спушта по инерцији, Пау Гасол је то докторирао), игра леђима сада му је значајно оружје и при том је разноврстан – може одмах да се окрене и да шутне, да крене на обје стране полухорогом, дешава се и да обрне чувара и да закуца…

Одбрану је несумњиво много поправио, прије свега одбрану од пика. Ипак, и даље се понекад деси да противнички бекови прелако пролазе поред њега, али и ту је напредовао у односу на прошлу сезону, што може да радује селектора Ђорђевића.

Уз то, потенцијални тандем Теодосић-Марјановић дјелује као да има све шансе да успије, с обзиром на способности и једног и другог.

Осим њега, на центру Никола Милутинов има веома добру сезону – у АБА лиги просјечно биљежи 10 поена и 7,9 скокова. Има 21 годину, дјелује као да је увијек на лопти на офанзивном скоку и несумњиво је да ће још напредовати, па је поново заслужио позив на шири списак. Да ли и нешто више, највише ће зависити од припремног периода.

Када је Галатарасај гостовао Црвеној звезди посљедњи пут у Београду, Зоран Ерцег јасно је рекао да жели да игра за репрезентацију. Прецизним шутем за три поена шири противничке одбране, и те како је присутан и у скоку, а зна и да ријеши ’један на један’ када екипа остане без идеје. Са Бјелицом и њиме, Србија би вероватно имала најјачи тандем четворки у Европи, а с обзиром на њихове разноврсне могућности, и селектор би добио много опција за комбиновање.

Душко Савановић такође је истакао да ће бити на располагању, мада је селектор Ђорђевић у неколико наврата рекао да жели атлетски моћне играче. Упркос бројним неспорним квалитетима, Савановић то није.

Као и многи прије њега, Милан Мачван ’оживио’ је каријеру у Партизану, један је од главних играча црно-бијелих и поново показује квалитете за које се знало да посједује – чврстину, стабилност и сналажљивост под кошем.

На конкуренцији четворке има још кандидата – Лука Митровић је у благом паду после фантастичног првог дијела сезоне, а Никола Јокић блистао је у Мега Лексу – најкориснији је играч АБА лиге.Чини се да ће селектор бити на слатким мукама када је ријеч о мјесту крилног центра, што се не би могло рећи за позицију тројке.

Дјелује као да је Калинић сигуран путник, а он би требало да се допуњује са Владимиром Лучићем. Он игра врло добро ове сезоне у Валенсији, у свом најбољем издању несумњиво би био од вишеструке користи екипи – користан је у скоку из другог плана, може да погоди за три поена, али и да продре до коша. Ипак, због честих проблема са повредама над његовим именом увек стоји мали знак питања.

Немањи Дангубићу било је потребно неко вријеме да се навикне на захтјеве играња у великом клубу, пропустио је и дио припрема због повреде, али у посљедње вријеме у Звезди игра све боље. Много ради на шуту, а његове атлетске способности нешто су што селектор жели код својих играча.

Ако загусти, и Бјелица би могао да се спусти на тројку – дуго није играо на том мјесту, али спортска интелигенција омогућује му да се брзо прилагођава. Такође, у зависности од тога какве су карактеристике противника, и Богдановић би могао да покрије крилну позицију.

Управо је Богдан љетос поднио највећи терет на позицији бека (било је ту и још неких довијања), а сада Ђорђевић може да рачуна са двије радосне вијести – Драган Милосављевић на путу је да се врати у форму у којој је био прије повреде, а Немања Недовић је повратком у Европу коначно добио прилику да игра у континуитету.

Милосављевић је у одбрани стандардно изванредан, али шут му се још није вратио на ранији ниво, док Недовић у Валенсији пружа промјенљиве партије. Ипак, утисак је да су обојица на узлазној путањи и да могу да помогну националном тиму, а ту је и Бранко Лазић, који је ове сезоне “закључао“ неке од најбољих бекова Европе и показао да може да задржи сталоженост и погоди када је потребно.

На мјесту организатора игре Ненад Миљеновић већ другу узастопну сезону игра врло добро – ни он није ’звијер’ физички, али слично као Савановић на својој позицији, то надокнађује размишљањем и осећајем за игру.

Василије Мицић у Бајерну игра своју прву сезону у иностранству – било је препрека на путу, али за сада се солидно сналази и разумно је претпоставити да ће му сљедећа сезона бити још боља. Са непуном 21 годином Никола Радичевић игра трећу сезону у јакој Ендеса лиги и у дресу Севиље добија све већу улогу – ове сезоне просјечно има 6,8 поена и 3,1 асистенцију. Вјероватно ће се на ширем списку наћи и екстраталентовани клинци како би учили од старијих за наредне акције – Стефан Пено био је ту и прошле године, ове сезоне је доста штофа показао Вања Маринковић…

Прошлог љета на списку су били и Кузмић, Тепић, Немања Крстић, Новица Величковић, а Ђорђевић нас је изненадио позивањем Дејана Кравића.

Видјећемо хоће ли и предстојећег љета бити неког изненађења, а до тада нам остаје једино да навијамо за наше момке – да остану здрави, да добро играју и да на љето крену у поход на нову медаљу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: