Ко у Србији брани Мила?

Пише: Драгомир Анђелковић, политички аналитичар

Замислите да су у исто време док су нацисти истребљивали Јевреје у Европи припадници јеврејске заједнице на простору британске Палестине или јеврејске дијаспоре у САД – лобирали за Берлин. Да су тврдили да је он жртва пропаганде или покушаја државног удара од стране њихових сународника. Непријатно ми је што и фантазмагорично помињем могућност да су јеврејски лобисти могли да оправдавају нацисте (макар имали личну корист од тога), док су Аушвиц и друге фабрике смрти гутале њихов народ.

Нажалост, нешто налик томе дешава се у данашњој Србији, док је у Црној Гори српски народ изложен идентитетском геноциду (за нацију његове последице су исте као да се ради о физичком уништењу). Корени огромне већине грађана Црне Горе су српски, и да они пре или касније не би били ревитализовани, режим Ђукановића настоји да елиминише преостале декларисане Србе.

У таквим околностима, на нашу срамоту, у Србији су се нашли они који бране Мила. Малобројни, али утицајни екстремно антисрпски и лажно патриотски политичари од ЛДП до СПО, осетивши да је угрожен, одмах су прискочили Ђукановићу у заштиту. Максимално се активирао његов медијско-лобистички блок у Србији. Све то није ништа ново. У питању је само реприза – појачана још и криминалном симбиозом – већ виђеног деведесетих, тек са новим ликовима у улози главних српских непријатеља. Када је српски народ у Крајини и Српској био изложен агресији и принуђен да води рат за опстанак, у Србији је био јак прохрватски и промуслимански лоби. Срби су више сатанизовани од стране његових делатника него наших непријатеља у Вашингтону. Када је дошло до бујања албанског тероризма, за њега је готово било више разумевања у тим „нашим“ круговима у поређењу са „умереним“ албанским лобистима у Бриселу. О НАТО нападу на Србију да и не говорим; путеви свих антисрпских лобиста воде до његове централе!