Ко то тамо пере часне профитере

Пише: Драган Копривица

Не видећ’ да власт им најзад се круни,
да ускоро стижу за наплату бројни рачуни,

Знајућ’ да лица њихова су и пери и дери,
сви они, наши чувени, славни профитери,

Мислећ’ да пред законом вјечно може да се врда,
да власт са Уставом и треба да се спрда,

Тврдећ’ да народ ионако неко мора да тлачи,
да правна држава за њих ништа и не значи,

Вјерујућ’ да сви они од система вазда су јачи –
дочекаше најзад да и њих закон почне да качи…

Да мрачне жеље за приватним феудом буду им узалудне,
за све те персоне, лично дволичне, чудне, надобудне…

Па редом, сви тад, уз пуно праведничке хуке и буке,
све велики чистунци, почеше јавно да перу прљаве руке,

И сви уз мис’о исту, док год је од њих ико жив –
нико да никад не призна да је за било шта крив,

Уз тврдње да на њих се, из неког судског прикрајка,
то спроводи сад прљав реваншизам, беспримјерна хајка…

Јер злобници нови то желе сад све горчином да им зачине,
свима њима, што слове, иначе, као велике поштењачине…

Па сви уз болне гримасе кренуше чудом да се чуде –
зашто та нова власт нечасно прогони њих, све часне људе…

Сву камарилу што борила се за Монтенегро из личног увјерења,
па онако узгред, у журби, заборавила и на трунку поштења,

Вјерујућ’ да, досад у ропству приватна им Црна Гора,
робијат’ њима вјечно ће, јер тако јесте, и тако бити мора,
док они патриотски пјеваху: “Још не свиће рујна зора”…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: