Америчка романсијерка Џамејка Кинкејд и канадска пјесникиња и есејисткиња Ен Карсон важе за највеће фаворите за Нобелову награду за књижевност пред проглашење имена лауреата. Као могући добитници поново се помињу и Харуки Мураками, и Салман Ружди, и Чарлс Симић, и Милан Кундера, а спекулише се и да би награда могла да оде у руке некоме широј свјетској јавности мање познатог попут списатељице Мерас Конде, добитници “алтернативног Нобела” 2018. или, што не би било необично, неком потпуном “аутсајдеру”.

Да ли ће чланови Шведске краљевске академије поново шокирати културну јавност избором лауреата Нобелове награде за књижевност биће познато данас. Одлука да највеће признање за писце буде додијељено аустријском књижевнику Петеру Хандкеу прошле године подигла је велику буру не само у културној јавности, него и међу онима који нису читали његове књиге, прије свега због контроверзног политичког ангажмана лауреата, с обзиром на то да је деведесетих година подржавао политику режима Слободана Милошевића.

Одмах након што је прочитано његово име, прочитано је и име пољске списатељице и активисткиње Олге Токарчук, добитнице за 2018. годину, ону када је одлучено да Нобел не буде додијељен због секс скандала у Шведској академији. Жан-Клод Арно је након што га је 18 жена отпужило за сексуално злостављање осуђен за силовање, а његова супруга, пјесникиња Катарина Фростенсон, напустила је Академију, и због стида, али и зато што је доказано да је одавала имена претходних добитника.

Секс скандал и све што му је слиједило догодио се само двије године након што је одлука да се Нобел додијели Бобу Дилану усталасао свјетску јавност. Прије него што је Шведска академија признала и обзнанила да је највећи живи амерички кантаутор уједно и један од најбољих живих пјесника, љубитељи књижевности изван Бјелорусије махом су морали да гуглају да виде ко је Светлана Алексејевич, лауреаткиња за 2015. годину. Да све буде још занимљивије, Дилан се није ни појавио на додјели, него га је заступала “кума панка” и пјесникиња Пати Смит, а лауреат је бјеседу послао сљедећег јуна, у “минут до 12”, поштом, и она је тада прочитана на сједници чланова Академије, а свијет ју је чуо са снимка и транскрипта.

Између Дилана и секс скандала некако се углавила година када је награду добио Казуо Ишигуро (2017), британски писац јапанског поријекла, коме се не може прикачити епитет “контроверзан”, а био је и довољно познат.

Бјерн Виман, уредник културне рубрике једног од најутицајнијих шведских дневника “Dagen niheter”, мисли да ће лауреат ове године такође бити неко чије име неће изазивати контроверзе као Хандкеово прошле.

“Прошла година била је примјер како не треба да гланцате свој бренд. Одлука да је додијеле Хандкеу услиједила је само годину након оне када им је стриктно било забрањено да додијеле награду. Сигуран сам да су били свјесни колосалне контроверзе какву ће изазвати, као што и јесу, и која је само још више продубила кризу у Шведској академији. То је важно имати на уму кад је ријеч о овогодишњој додјели јер ће, рекао бих, посегнути за неким сигурним рјешењем”, рекао је Виман за британски “Гардијан”.

Он мисли да ће награда бити додијељена “ауторки, која није из Европе, и која у јавности иступа паметно у политичком и идеолошком смислу, сасвим супротно од Хандкеа”. Његова прогноза је да би то могле бити Џамејка Кинкејд или Ен Карсон, с тим што је ауторка “Аутобиографије моје мајке” и “Малог мјеста” његов “први избор”.

“Био би то бриљантан избор у сваком смислу. Та награда потврда је легитимности побједнику, али и његовим ставовима. Зато је прошле године толико људи било узнемирено због Хандкеових сумњивих ставова о геноциду у Босни и зато би награђивање Кинкејдове ове године дошло у правом тренутку… Био би то тријумф и за њу и за Академију, ако би били довољно паметни да њу изаберу. На страну то што је она, наравно, бриљантна ауторка”, мисли Виман.

Нобелова награда за књижевност, према ријечима из тестамента Алфреда Нобела, додјељује се за “најбоље дјело идеалистичких тенденција”. Иста ријеч на шведском означава и “идеалистички” и “идеални”, па је и тај детаљ био потезан у расправама о чувеним писцима који за живота нису били награђени. Како год схватили ту ријеч, Џамејка Кинкејд се уклапа. Она није непозната ауторка ни код нас. На нашем језику објављене су, поред “Аутобиографије моје мајке” и “Малог мјеста”, и њене књиге “Гле сад онда”, “На дну ријеке” и “Луси”, а њене приче заступљене су и у више антологија.

Било то добро или не, устаљена је већ постала и пракса да се имена потенцијалних лауреата Нобелове награде за књижевност, ни кривих ни дужних, нађу на листама у кладионицама. Спекулације у умјетничким круговима и рубрикама за културу одражавају се и на листама кладионица. На њима се већ годинама понављају нека од имена попут Харукија Муракамија, Салмана Руждија, Амоса Оза или Милана Кундере.

Ранијих година међу њима био је и Томас Пинчон, али је након додјеле награде Дилану његово име престало да се појављује по ономе “па неће је ваљда двије године заредом додијелити Американцу”. Па ипак, ове године на листи су и Дон Делило (са тренутном квотом 16:1), Кормак Макарти (20:1), пјесници Чарлс Симић (25:1) и Луиз Глик (25:1), те романсијерка Мерилин Робинсон (25:1).

Што се ауторки тиче, поред прије две фавориткиње, ту су и још три: руска романсијерка и ауторка кратких прича Људмила Улицка (6:1), канадска прозаисткиња Маргарет Атвуд (6:1), као и француска списатељица карипског поријекла Мерас Конде (6:1).

Мерас Конде, иначе, била је добитница Нове награде Академије, признања додијељеног 2018. године да би се попунио јаз након одлуке да те године не буде додијељен Нобел. Конде је тада рекла, обраћајући се преко снимка послатог у Стокхолм, да је веома “срећна и поносна” на то што је добила награду.

“Дозволите ми, молим вас, да награду подијелим са својом породицом, пријатељима и, прије свега, народом Гвадалупеа, који ће бити узбуђен и дирнут видјевши да примам ову награду”, рекла је књижевница.

Ауторка више од 20 романа је, како је тада награду образложила предсједница жирија Ан Палсон, “велики приповједач” који “припада свјетској књижевности”.

“Она описује пустош коју остављају колонијализам и постколонијални хаос језиком који је истовремено прецизан и свеобухватан. Мртви живе у њеним причама близу живих у свијету у ком се полови, расе и класе стално премећу у нове односе”, рекла је она.

На листи се солидно котира и француска списатељица Ани Ерно (10:1), а ту су и кинеска авангардисткиња Сан Шои (16:1), аустријска пјесникиња Фредерике Мајрекер (25:1), чувена ирска списатељица Една О’Брајен (25:1), списатељица из Руанде Сколастик Мукасонга (25:1) и британска романсијерка, добитница двије Букерове награде заредом, Хилари Мантел (33:1).

Међу познатијим именима на листи су и шпански писац Хавијер Маријас (10:1), француски прозаиста Мишел Уелбек (20:1), Нобелов земљак Карл Уве Кнаусгор (33:1), њемачки писац Бото Штраус (33:1) и мексички пјесник Омеро Аридхис (33:1).

Када је кинески писац Мо Јен добио Нобелову награду 2012. године, мало ко у Европи је знао за њега. Међу мало познатим именима, од којих се очекује да би могли да добију Нобела, на кладионичарским листама сада су и његови земљаци Јан Лианке (12:1) и Хуа Ју (20:1), јужнокорејски пјесник Ко Ун (16:1), а у самом врху листе котира се кенијски писац Нгуги Тионго (8:1).

На листама и Стивен Кинг

Занимљиво је да су на листама кладионичара и јамајчански даб пјесник Линтон Квизи Џонсон (33:1), амерички романсијер и новинар (и ратни дописник) Вилијам Т. Волман (33:1), писац хорора Стивен Кинг, истина са квотом 50:1, као и Ричард Осман, британски ТВ водитељ и комичар, аутор једног романа. Стављајући њега на листу (са аутсајдерском квотом 100:1) неко као да је хтио да на тај начин саркастично прокоментарише Нобелову награду или клађење на њу, а можда и да је свашта могуће очекивати.

Међутим, ниједно од ових имена не мора да буде добитник Нобелове награде. Они који одлучују о њој ријетко када нису изненадили именом лауреата. Да аутор или ауторка пише деценијама, не буде познат(а) ван своје земље, а онда преко ноћи стигну свјетска слава, близу милион еура и преводи на десетине језика, прије је правило него изузетак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: