Ko je soko, neka širi krila!
Ilustracija
,,Nišani!“, zagme Naumović.
Podoficiri ponoviše komandu. Plotun ne pokoleba Turke. Doduše, plotun nije ni bio plotun, jer su mnogi u borbi ostali bez svojih ,,mauzerki“, a mnogi su od promrzlih ruku jedva stizali da ubace metke u okvire. Ni pokušaj udaljenih srpskih topova nije uspeo. Linija razdvajanja sa turskom bukom i sopstvenom mukom smanjivala se svakom sekundom.
U tom trenutku niko na Babuni nije znao da se dve turske divizije, koji su tu ostavljene da čuvaju odstupnicu, nalaze naspram samo jednog srpskog puka, Drugog pešadijskog puka ,,Knjaz Mihailo“.
Dve turske divizije…
Turcima je to bilo važno, imali su zadatak. Srbima to nije bilo bitno, imali su želju.
Ali, i ona ume da ustrpti pred naletom sile.
A onda – jedna sablja. Narednik Ljubomir Dinić, na samom desnom krilu polumrtvog četvrtog bataljona, isuče je i potrča sam na Turke. Oni u neverici. Čak ni ne opališe metak. Srbi u još većem čudu.
Tišina sa jedne strane. Sve veća sa druge. Čak i sporiji hod. Jedini koji je trčao punom snagom bio je narednik Dinić. Sam.
Tada se začu jedan glas.
,,Ko je soko…“, ustade Jovan Naumović, izvlačeći sablju.
Svi ga pogledaše. Rastojanje između osvajača i oslobodilaca se smanjivao. Tajac. Narednik Dinić je još brže trčao ka sili.
,,Ko je soko…“, ponovo Naumović, pa i on potrča u susret smrti, grmeći još jače:
,,…Neka širi krila!“
,,Uraaaaaaa!“, zagrmeše i poleteše sokolovi. Svi!
Izvor: Fejsbuk stranica „Srbadija“
Pa veli najbolji Srbi…
Ne postoje najbolji Srbi rođenjem.
Postoje Srbi najbolji djelom.
Djela su ono što nam danas ttreba braćo i sestre,riječi,velikih,prevelikih,imamo na bacanje.
Šta bi danas samo dao Vojvoda da je one noći zajedno sa narodom ,krvave glave, bio gonjen i prebijan,a ne ka što se ,da ne kažemo što drugo,sklonio u Kristal.
Eee…
… Srbi naši otud Sribice naše, junaci bez mane i straha!
Ko se š njima gledao u oči nije mu ga bilo!
A onda dođu neka ovdašnja *ovna da ih manišu, zadevaju, sprdaju, ne prezaju da ih Ciganima nazivlju!???
Pa je svakom takvom ako me kojim slučajem slučajno sreta dobro da promisli, da se ne zajebe … Ne opraštam!
….Slava srpskim junacima koji su svijet zadivili!