Ко је геополитички наручилац злочина? (ВИДЕО)

Иза међунационалних сукоба, иза међуверских сукоба увек стоји трећа сила која их користи за своје циљеве и за своје интересе. Тако је било и у Сребреници. Исто тако било је и у случају распада Југославије и у случају распада Совјетског Савеза. Треба тражити геополитичког наручиоца, корисника тих крвавих трагедија

Поштовани учесници Конференције о Сребреници, драга српска браћо и сестре

Ово је тежак датум покоља у Сребреници, где је настрадало мноштво људи, и то невиних људи, и природно је што се са горчином сећамо тих чудовишних догађаја распада целовите земље која се, свакако, састојала из неколиких делова, неколиких етничких скупина, неколиких верских скупина, али обједињених заједничком историјом, заједничком културом.

И данас је као никада важно сетити се да живимо у свету у којем преовладава разноврсност, и то је најважније достигнуће, највеће богатство човечанства – што на свету живе људи разних вероисповести, разних етничких скупина, различитог порекла, различитих култура. Понекад то, нажалост, доводи до сукобљавања, па чак и до чудовишних догађаја попут догађаја од пре двадесет година у Сребреници.

Традиционално или грађанско друштво

Али искрсава питање: како избећи такве сукобе? Како живети у миру и слози? И то је врло дубоко питање, то је филозофско питање… Ту је јако важно, чувајући и јачајући идентитет, наш сопствени идентитет (…) научити се да јачамо нас саме, нашу вероисповест, нашу културу, наше „ја“, нашу историјску личност – не уместо других, не против других, него скупа са другима.

И то је изузетно важно. И у том погледу, заиста, ако се обратимо изворима оних сукоба који су поцепали Југославију, који су раскомадали Совјетски Савез, а он није просто био створен 1917. године него је био наследник Руске империје – заправо смо и ми прошли то раздобље, и исту катастрофу као и Југославија што се распала на посебне државе, као Србија, од које су покушали да отргну Косово, и која је у ствари кудикамо већа, српски свет је данас кудикамо већи од саме републике Србије, као што је и руски свет данас много шири од данашње Русије.

Дакле, шта нам је чинити у овим околностима, да ли да градимо националну, мононационалну или моноконфесионалну државу путем принудне промене идентитета људи који припадају мањинама, или да градимо нешто друго? Или да уводимо грађанско друштво засновано на индивидуалном идентитету?

Запад нас учи да толерантност представља кључ за мир, али они толерантност схватају као мултикултурализам. Грађанско друштво претпоставља одрицање од нашег идентитета.

Како бисмо постали чланови јединственог светског човечанства, морамо престати да будемо Руси, престати да будемо Срби, престати да будемо муслимани, Бошњаци, Хрвати (…) морамо изгубити свој идентитет, па да се појединачно интегришемо у то грађанско друштво.

То није излаз. Обрнуто – то ће само заоштрити противречности између народа и нација, и међу вероисповестима. То нигде не функционише, то не функционише ни на Западу. 

Пише: Александар Дугин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: