Ко је…?

Пише: Емило Лабудовић

Ко је убио Душка Јовановића? Ко је посјекао чемпрес у Београдској улици? Можда се поређење ово двоје „ко је” чини бизарним, а бизарно и јесте, али и једно и друго су само два краја мрака кроз који се као друштво, ево деценијама тоциљамо. Оба ова питања, без обзира на личну и друштвену тежину, само су прилог тези да постоје снаге и појединци изван свјетла друштвене позорнице који, скривени тамом која се, по законима физике, ствара изван извора свјетлости, одлучују о свему: од живота до чемпреса. И потврђују истину, стару колико и организовано друштво, да се, док се на свјетлима позирнице одвија мање или више успјешан комад који представља власт, она права, есенцијална, свемоћна зато што је недодирљива, влада, управља и каналише из мрака. А при томе, мала је разлика у мраку измђу пацовских канала подземља и криминала, велелепних кабинета владајуће гарнитуре или „лабораторијског” штаба неке, назови невладине, организације.

Између ова два, осим у самом бићу питања, неупоредива „случаја” протекла је двадесет и једна година. Исувише много, али ипак недовољно, времена да би се за изостанак одговора имао било какав алиби. Али, и Душка и чемпрес прогутао је праисконски мрак људске осионости, жудње за неспутаном слободом и одлукама без осјећаја за било какви одговорност и бригу за последице. Тој и таквој свијести је скоро свеједно је ли ријеч о људској глави или чемпресу, важно је само да су препрека до циља. Али, колико год се те силе мрака, ове или оне снаге и нивоа, доимају као оличење снаге и моћи, оне су у суштини само одраз дубоког кукавичлука чији се смрад и „пуне гаће” покривају мраком, а хране страхом и кукавичлуком оних који су на јавној сцени. „Не би они напунили џепове да ми претходно нијесмо напунили гаће”, саркастично али болно истинито, то стање друштвене свијести дефинисао је афористичар „Новости”, књижевник Бојан Љубеновић.

Ако је за утјеху, ово наше „ко је” није само локални специјалитет. Има тога по свијету колико хоћете. Људска незајажљивост, бескрупулозност и осионост присутне су широм свијета. Присјетимо се само да се Американци, и поред најбољих и најопремљенијих агенција свих врста, и послије 62 године питају „ко је убио Џона Кенедија”? Али, има нешто што онима из мрака стално измиче: свијест о томе да за сваку тајну има вријеме истине. Да, прије или касније, али обавезно и без изузетка, вријеме изњедри врбу чије ће свирале јасно рећи да су „у цара Тројана козје уши”!

Не знам када, али једном засигурно, знаће се одговор и на ова два наша „ко је”. И не само на њих. Вријеме је мајсторско решето.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: