Ko glasa za ulazak u NATO taj je pod Milovom kontrolom

Milo Đukanović i njegova politička svita će u petak 28. aprila (tesno ali ipak) izglasati da ulaze u NATO. Namerno ovako terminišemo i ne kažemo da Crna Gora ulazi u NATO, jer većinski, prema istraživanjima, ova država nije za ulazak u Alijansu.

Režim će, uprkos tome, ovako važnu odluku doneti u parlamentu. Na Cetinju. Istog dana opozicija će organizovati proteste u nekoliko gradova, dok je Demokratski front najavio okupljanje – isto na Cetinju.

Ova opoziciona koalicija će u Murinu organizovati neku vrstu alternativne skupštine, na koju su pozvali sve predstavnike naroda, i poslanike i odbornike, da dođu iz svih gradova Crne Gore. Podsetimo, tokom NATO agresije u Murinu je pogođen most i poginulo je šest civila, troje dece.

A šta će pokazati petak? Hoćemo li tog dana videti stvarno podeljenu Crnu Goru? Još važnije, kakvu Crnu Goru možemo očekivati posle tog dana.

„Ne znam da li bih sudio koliko je Crna Gora podeljena prema tome šta će se desiti 28 aprila. Dovoljno je videti da će tog dana sa jedne strane biti vlast i njeni sateliti, a s druge strane ćemo imati opoziciju, koliko god razuđena i neorganizovana bila, koja će da na razne načine protestuje protiv toga“, napominje za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić.

Pritom, dodaje Pavić, pravu sliku možemo, između ostalog, da vidimo i u anketama koje čak i u toj kontrolisanoj javnosti govore da je većinska Crna Gora protiv pristupa članstvu.

Tada će na Cetinju biti 42 poslanika vladajuće koalicije od ukupno 81, sugeriše novinar iz Crne Gore Matija Nikolić dodajući da postoji mogućnost da Socijaldemokratska partija Ranka Krivokapića, koja se zalaže za NATO, tog dana dođe u parlament.

Manir režima da nedemokratski donosi odluke je, podseća Nikolić za Sputnjik, isti kao u proteklih četvrt veka. I odluka o priznanju Kosova, podvlači on, donesena je uprkos protivljenju 80 odsto građana Crne Gore.

„Koji je pravni termin koji će zauzeti opozicija, videćemo, ali treba reći da opozicija jeste podeljena o pitanju protesta protiv ulaska Crne Gore u NATO, ali nije podeljena prema pitanju treba li Crna Gora da uđe u NATO“, napominje Nikolić.

Cetinje je iz nekoliko razloga namerno izabrano od strane režima da tu bude doneta odluka, ističe Nikolić i pretpostavlja da će biti dosta policijske kontrole na samom putu do Cetinja tog dana.

„Čak i da crnogorski parlament tog dana, kao što i hoće, usvoji ulazak u NATO, to će biti nestabilno privremeno rešenje. Već smo čuli od opozicije da ovakav način ulaska u NATO govori da će neka sledeća vlast imati isto tako pravo da kroz skupštinu povuče tu odluku“, nagoveštava Pavić.

Ostaće, podvlači on, stigma da ulazak u NATO, iako možda legalan, nije legitiman.

„NATO će imati tu hipoteku da je na jedan nedemokratski način izvršio svoje najnovije, a ja se nadam i konačno proširenje“, tvrdi Pavić.

Podeljenost opozicije, saglasan je Pavić, jeste najveći problem, ali ukazuje i na to da režimu koji raspolaže svim polugama ne samo medijskim nego i finansijskim, obaveštajnim, policijskim, i ucenjivačkim nije teško da podeli opoziciju. To je, konstatuje, fenomen koji se dešava u svim autoritativnim društvima i u svim društvima koja su u nekom neokolonijalnom poretku jer je u njima glavni zadatak vlasti, osim vladanja, da oslabi i rascepi opoziciju.

Međutim, opozicija kakva je takva je i „do petka ne može da se napravi nova“, pa se Pavić nada da nisu svi mostovi spaljeni i da će oni naći neki način da se ne pomire sa ovakvom odlukom.

„Znači, da ne bude posle petka izglasao parlament ulazak u NATO i sad ćemo mi posle mesec dana nekog fingiranog otpora da se sa tim pomirimo i da opet krenemo u saradnju sa vlastima. Ako se to desi, ko god to bude uradio, biće jasno da je on ustvari pod kontrolom vlasti“, kategoričan je Pavić.