Ko ga puši nasred Zete

Piše: Emilo Labudović

„Ko sad ne vidi, ispale mu“, znala je da kaže moja majka kada bi se nepobitno ispostavilo da je povodom neke svoje tvdrnje bila u pravu. A ništa manje puta se dešavalo da njena beskrajna vjera u dobro, u ljudskost i poštenje naleti na barikadu i da se ono što se odvijalo pred njenim očima pokaže u sasvim drugačijem svjetlu: podlo, prizemno i nečasno. „E, ispale mi“, vajkala se ona tada jer je spadala u one rijetke spremne i sposobne da uvide zabludu i priznaju grešku.

Kažu da nema uzaludnijeg posla od šaputanja gluvom i namigivanja ćoravom i da je to ravno Sizifovoj uzaludnosti. Po tom principu prošle su i prolaze sve tvrdnje i tumačenja da se sva ova politička i kvazipatriotska halabuka po Crnoj Gori diže i orkestrira da bi „zvjerke prikrile svoj trag“ i da se sva rodoljubivost i briga „za spas i budućnost zemlje“ onih koji najviše brinu završava u njihovom buđelaru.

Naravno, da bi „briga“, odnosno dimna zavjesa, bile što uočljivije a tragovi što skriveniji, morala se podići i bulumenta slijepih kod očiju, onih koji čvrsto vjeruju da izvršavaju uzvišeni zadatak odbrane zemlje. I dok su oni donkihotovski kojevitezali i jurišali na vjetrenjače prošlosti, na sjenke izmišljenih neprijatelja, iza scene se namicala „lova“ koju svi ti izmanipulisani „vitezovi“ ne bi mogli, i to skupa, da zarade ni za sto godina. U polumraku kriminala koji evo već tri decenije obavija Crnu Goru, pod poluotvorenom zaštitom onih koji su se zakleli da će to sprečavati, nastavljana je besomučna krađa zajedničke nam budućnosti.

Dok je „gorjelo“ Cetinje i oko Cetinja, nesmetano je „dimila“ polulegalna fabrika u Mojkovcu, u čijem su dimu, obilježeni krivotvorenim akciznim markicama, u nečije (Dritan kaže da zna čije, ali Katnić i dalje nema ni „udaljenu sumnju“) milioni „odabrane džepove i na tajnim računima od Švajcarske do Kajmanskih ostrva završile desetine miliona evra. Dok su kolone auta, sa doniranim benzinom, pivom i sendvičima, okićenih nekad nespojivom crveno – zelenom ikonografijom, blokirale ili tutnjale crnogorskim sokacima, iz Luke Bar, uprkos stražarima, kamerama, ogradama, u nepoznatom pravcu otutnjala je kolona šlepera natovarenih švercovanim cigaretama. A računica prosta i dobitna: „protestantima“ šaka evra za benzin, pivo i sendviče, „organizatorima“ milioni na već dobrano nabrekle račune.

Dok se ovih dana prčimo (s obje strane, ruku na srce) oko ustoličenja Mitropolita i, za sada srećom samo verbalno, „u krvave“ zalijećemo jedni na druge, Crna, da crnja biti ne može, Gora, da gore nadaleko nema, do grla tone „u bijelo“! Nakon nedavno otkrivenog skrivenog „šteka“ švercovanih cigareta, (s tim da to nije bila ona „Zeta“ koju je nekad davno pušio moj otac), Zeta je ušmrkala količinu „bijelog“ pred kojom bi joj i Kolumbija skinula kapu. Po oprobanoj švercerskoj logici „jedna padne a tri prođu“, pala je pošiljka kakva nije u dosadašnjoj antišvercerskoj kampanji. Ne sumnjam da će to biti barjak kojim će vlast (zasluženo) visoko mahati kao uspjehom u obećanom zatiranju šverca, ali taj barjak će se opet utopiti u crvenilu i zelenilu razastrtih barjka od Gusinja do Cetinja (Gusinje je ovdje samo zbog ritmike, mada nije tajna da i tim krajem, poput pustinjskih karavana, tajnim a svima, pa i policiji, poznatim stazama, u oba smjera, bazaju kolone magaradi natovarenih boksovima cigareta).

I tako, dok širom zatvorenih očiju posmatramo kako mimo nas prolazi život, osakaćeni i unazađeni, poniženi i uvrijeđeni i do krvi posvađani, oni koji nas osakatiše i unazadiše, poniziše i uvrijediše, posvađaše do nepomira, namiguju na sebe kao svrake na jugovinu i halakaju kao goniči pasa u otvorenom lovu. A dok halakaju i napujdavaju brata na brata, sina na oca, kuma na kuma, grabe i grabuljaju, poput hrčaka trpaju na račune, u svoje vile, jahte, galanteriju i skupa putovanja od Dubaija, Nice, Rima, Milana, Pariza (Moskva više nije na popisu) pa sve do Ma(jami)ja. A kad dođe, ako ikad dođe, čas da se trgnemo, otrijeznimo i opasuljimo, i slijepi će progledati i vidjeti da smo ga, dok su oni pušili, svi odreda – popušili.

Do tada, ko ne vidi, ispale mu, rekla bi moja majka.

Pročitajte JOŠ:

Abazović: „Crni petak“ za organizovani kriminal – ovako se brani Crna Gora