Ko će oplakati obešenog djeda, kraj obešenog sina, nad obešenim unukom… porodično stablo Srbinovo
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Hoće li ko danas požaliti rod moj?
Ima li suza za srpsku krv, za stradalničke raspete kosti, za preklane vratove zdravičara i kosaca…?
Za mrtvu majku nad mrtvim detetom u mrtvome domu živoga ognja?
Ko će oplakati obešenog djeda kraj obešenog sina nad obešenim unukom… porodično stablo Srbinovo…
Ko će nad Srebrenicom poznati gde su bila srpska sela, u kom trnu i šikari da zapali sveću, koji potok da pregazi a da potok ne jaukne, koji kamen da prevrne a ne prevrne drob starice raspolućene na dvoje, na troje…
Koliko je sinova oplakala na toliko raspolućena…
Pisah i pisaću – lako li je poznati srpska sela nad Srebrenicom – nema ih!
Gde god se pogled otrgne, ustrči i stane da zavija – tu su.
Gde to još papratištima, trnu, ljuticu, omarima i koprivištu možeš nazvati: „Pomaže Bog“ i da ti Bogom odgovore…?
Gde ledine, vetrovi i kamenjari rane u Badnjake i položajnike, a pusta guvna slave i preslavljaju svece pod nedoklanim ikonama i rasporenim kandilima…?
Ima li suza za grobne livade i rodne grobove?
Ništa ko kost Srbinova ne rađa…
Gde je Gospod posejao – zveri su požnjele, al ko da otuži kad to je samo Srbin…?
Majke rađaju da imaju za čim da nariču, jel da?
Ne stignu da se nagledaju očiju kad već stasale da ih sabiraju u krvave marame…
One mirazne, jer što je Srpkinji devojačka sprema do crnine i tužbalice.
Ima li vas, ovlašceni zastupnici jada, da danas zastanete nad jadom srpskim, da vidite gde šuma krvari kad joj koru zaparate, gde ptići ne uzleću iz gnezda, gde vuci zacvile u bolu i podviju repove, gde se oblaci naboraju nebom ko bore na licu starca… starca raspetog na plugove, na sinove, na silovane snahe, nedorečene psaltire i nedopevane tropare.
Ima li ko jecaja za neozorena jutrenja, ustreljene liturgije, zadavljena pričešca…?
Ko će se, vrli neljudi, danas uspeti do nekoševine više Srebrenice, tamo gde je lako poznati srpska sela – gde god ih ne vidiš tu su bila, da požali krv roda mog?
Požaliće Srbin i isplakati svačiju ranu, no njegove rane nikada nikoga boleti neće…
Za svačiju suzu u oku imam konačišta, no hoće li iko zaplakati za selima roda mog…?
Onima više Srebrenice, lako ih je poznati – gde misliš da si zalutao u neviđbog – tu je Bog!
Gde ne vidiš groblja – na groblju si.
Gde se sapleteš o panj – sapleo si se o prag Srbinov!
Gde se nebo nabora pa popara – tu se preklani vratovi Gospodom dozivaju.
Gde čuješ tišinu tu se majka sinovima raduje.
Gde je trava prerasla čoveka – tu je Srbin nadrasto u večnost.
Požali ga, belosvetski žalitelju, ko je nad kostima roda mojeg zaplakao – duši je svojoj manastir podigao.
Pitaj gde su srpska sela nad Srebrenicom, gde god se sa stidom zagledaju – tu su bila, biće i doveka.
Pročitajte još:
Parastos na groblju u Bratuncu za 3 265 ubijenih Srba iz srednjeg Podrinja
Tuga do neba . Sjećanje , treba gajiti sjećanje . Da ne bješe istorije „uz ogeište“ ustaše bi 1991. reprizirale 1941. Najgore je ako Srbi prihvate da je :“Srbe normalno ubijati , zar ne“ ! Naš poraz će biti ako prihvatimo „njihovu istinu“ kojom su dželati postale žrtve !
Hvala, Mihailo.
Za ljubav čega ćutati? Ovo nije lelek, ovo je škrgut, rođeni!
Nemojte izvrtati ono što se htjelo reći. Kažem ne treba ćutati ali treba da o tome govore kompetentni ljudi(opet podvlačim ne radi se o Mihailu) nego svaka šuša i maruša nariče, leleče, piše pjesme, pametuje po fejzbuku a kad bi trebalo otići krvariti gaće razbježali bi se mnogi kao i što su. To ne rade ozbiljni narodi. Nego se zna ko kosi ko vodu nosi. To je suština priče. Mi smo u realnom životu okruženi velikim problemima i zlom. I na to odgovoriti ozbiljno. Nije život rialiti program pa ko će se više istaći. Eto toliko. To je suština.
Gospodine Anonimni, Mihailo nikoga ne imitira već gaji i razvija svoj poetsko-pripovedački stil.Imajući ljubav prema istini i pravdi oplakuje stradanja svoga roda ali i pobede i ne da im da padnu u mrak i zaborav.Nama se najviše obilo o glavu prećutkivanje zločina nad Srbima radi bratstva i jedinstva. Ceo svet mora da zna za ISTINU i da pogne glave pred srbskim žrtvama. Više puta su srbi ginuli za evropske ideale pravde i jednakosti i dali najbolje svoje sinove ali vidimo kako nam zahvališe licemeri. Ako Jevreji modu da insistiraju na Holokaustu imamo valjda i mi pravo da spomenemo svoje ŽRTVE. A Vi ako znate neki bolji način izađite iz anonimnosti i javno obznanite. Ovako samo škodite plemenitoj ideji. Svako dobro od Gospoda.
Gospodine moj komentar nije bio upućen Mihailu. Bio je upućen pojavi. Ne slažem
se sa vama da će previše priče nekoga u nešto ubjediti pogotovu na zapadu. Da ne citiram sad Njegoša šta je rekao engleskom lordu. Kako onda tako i danas. Ja kažem da mi moramo obilježiti sve datume naših stradanja. Tim straanjima odati počast. Temama kao što je Kosovo položaj Crkve naše litijama itd.. Tim velikim temama da se bave velika imena. A stvarno pretjerivanje i što relče neko gore nekrofilijom na ivici morbidnosti treba prestati. Mladii ljudi moraju znati istoriju ali mi sad u ovim vremenima moramo se baviti njima i njihovim problemima kojih nije malo. Oni to shvataju zato su na litijama trudnice djeca u kolicima djeca sa ikonama mladiići i djevojke, naša budućnost. Dajmo šansu njima. Životu. Prestanimo samo o smrti govoriti. Uzmite Sveto pismo. Tamo se pominje samo život. Život i vjera. Hrist kaže : Ja sam došao život da dam i izobilje. Držimo se toga. Dajmo život našoj djeci. Dosta je kuknjave i leleka. I crnine. Razbježat će nam se mladi po svijetu. Osim istorije mora im se život ponuditi.
RADE TOMOV PIS MILET
rade jebote tomo!
ovo je užas! nekrofilno, mračno, morbidno…
može li se o Srbinu sloviti bez smrti?!
može I mora!
Ovi lelekači(ne odnosi se na kolumnistu samo) više štete nanose Srbima i srpskoj kulturi nego svi neprijatelji zajedno. Toliko sve zliorabe razni netalenti i skribomani da je to užasno opet kažem ne odnosi se na kolumnistu ali je neko otvorio ovu temu. Treba zaista da se na ovu temu otvorie okrugli stolovi i da se ovo prekine. Srbi su živ narod. Stradali su kroz vjekove i to je tačno. Ali ako se to stalno ponavlja obezvrjedjuje se. Žrtve, Kosovo i Crkvu (litije) treba zaštititi od netalenata. I u Srpskom narodu ima toliko mladih talentovanih umjetnika savremenih tema ali su ih protjerali ovi netalenti i umnožili su se kao pečurke poslije kiše. Sad su se okomiki na narod i litije. Ja ih zovem duhovni profiteri.
Vidiš mora da ponavlja i ponavljaće kako ti posprdno kažeš lelekači,lelekali za tobom i takvima kao ti psi lutalice,da se ne zaboravi i da se takvi zločini ne šapuću jer se šapat em ne čuje dovoljno daleko em izgubi brzo u odjeku vremena pa izostane upozorenje novim naraštajima.Ne kažeš lelekači kada muslimani,Hrvati i Albanci ponavljaju svoju verziju događaja iz dana u dan sa neshvatljivom upornošću ponavljajući neistine koristeći onu Gebelsovu hiljadu puta ponovljena neistina postaje istina,u našem slučaju to još dobije novu dimenziju jer jedan dio našeg naroda sam sebe ubijedi da smo krivci za sva zla ovog svijeta.Zaboravili su Srbi žrtve od 1912 do 1918,pa nam se taj zaborav vrati još gore 1941 do 1945,zaboravili su Srbi žrtve od 1941 do 1945 pa nam se to vrati 1991,pad RSK do Milosrdnog Anđela,pa smo i to zaboravili i desi se pogrom Srba na KiM 2004 i divljačko rušenje manastira i crkava.Zaboravili su Srbi da su nas ti saveznici saveznički bombardovali bez ikakvog vojnog razloga 1944 i 1945 da bi nas pogurali u naručje komunizma pa to ponoviše 1995 i 1999 da nas istrgnu iz socijalizma.E vidiš ABNORMALNI zato neko mora biti žvizdač, ponavljat i lelekat ne nad onima kojih više nema nego je taj lelek tvoru morbidni žalost za nama živima da mi ne zaboravimo i ne budemo zaboravljeni.Vrhunac zaborava je kada Albanci snimaju film o tome kako su ih Srbi otimali,vadili i prodavali organe,vrhunac zaborava je kada je pokojni Ferhat Dinoša tražio malu sobu za Albance u Crnoj Gori i dođoše do toga da za sada stidljivo traže da im se i Kuči predaju.
Beskonačno ponavljanje gubi efekat. To svaka logika nalaže. Postoje ozbiljni ljudi i pisci koji obrade teme a ovi duhovni profiteri kažem nanose ogromnu štetu srpskom narodu i srpskoj kulturi. Bećković je rekao :Kosovo je najskuplja srpska riječ. I šta treba svaki dan da nam neko prepjwvava i Njegoša i Bećkovića. Da nam pojašnjava. Te vrste pameti imamo i previše. Ima izreka – svaka dobro opjjevana pobjeda gora je od poraza…
Ja ne želim nikoga da vrijedjam ali kod nas svaki pismen čovjek želi da bude ako ne može Njegoš onda bar Bećković
I šta na kraju ispadne. Ništa. Kalaburma i kalakršma. Kao ozbiljan narod svoje krupne teme ostavimo velikim piscima i ljudima. Nije svaka profesorica koja voli poeziju Desanka. To ja kažem gos. Bez namjere da nekog vrijedjam.
dome gedzovanski janjicari…vi koji ste se pogedzovanili u zadnjih trideset godina … umrli ste u dusama vasih roditelja….
Kuš bulo.
Sramoto zvjerinja! Ti ne možeš umrijeti čak ni u roditeljskoj duši, kopile. Ne zna se ko su ti ni otac, ni majka! Nađen si na ulici, napušten, SRBINU se sažalilo, pa odhrani sirotu, za svoju sramotu. Neće više, ne nadaj se sramoto, monteprknaška.
? ? ?
A ti smradu nisi rade tomov, ti si magarac smrdljuvi tomov – jebo ti pas mater kurvu koja te okotila! Fuuuuuuuj!
Mi Srbi bi trebali izvršiti opelo nad svojim mrtvima i početi živjeti sad i ovdje.