Ko bi rekao da ćemo sa širokog izvora uskrsnuća preživjelog naroda – ponovo hrabrosti i slobode piti
Mira Alečković
Proricali nam da nas neće biti
Kosti su naše na Kajmakčalanu, Kumanovu, Bregalnici
I Ceru
u mlado drveće izrasle.
Kosti su tamo do Soluna i Krfa rasute,
iz mora se ogrlice bele.
Kosti su naše na Kozjaku, i Pohorju, u Sremu i na
Kadinjači,
na ostrvu Friuli kraj Marselja,
Do Baltika i iza Kavkaza, do Sibira kosti su naše
rasute;
Borismo se uvek za neku sveslobodu,
za neku veliku tvorbu,
Ginusmo uvek za neko ostrvo mira.
I stavljasmo uvek jedine oči u torbu,
Zenice iz mraka ne videše belilo zore.
Sahraniše nam bezglava tela u Koruškoj
usred Sela, ispod Košute,
U El Šatu nam deca ostaviše bezazlene oči
Na Korani nas sekli, i pekli na Kozari, na Prosari
Na Neretvi hteli ranjenike da udave,
Streljali nas u zoru na Toplici i Moravi,
Proricali nam da nas neće biti.
Ko bi rekao da ćemo ikada sa širokog izvora
sa izvora uskrsnuća preživelog naroda
ponovo Hrabrosti
i Slobode piti.
*
Mira Alečković
Pročitajte još:
A DJE NADJOSTE OVU KOMUNJARU ZA BOŽIĆ. AUUU!
Pjesma nas je odrzala, Njojzi hvala!…
Mira Aleckovic iz nasih dalekih mladih dana…. Jos uvijek nosim u sebi ljepotu, sjetu i snagu njenih i nasih „Zvezdanih Balada“…. I nesumnjivu nadu, obecanje da ce narod uskrsnuti, zivot mora uskrnuti i nastaviti da ide dalje…. Kako njene davne rijeci i danas zvuce zivo i aktuelno, sumirajuci biblijske golgote naseg naroda u novo Prorocanstvo da ce Nas Opet Biti, i poslije ovih teskih i ozbiljnih iskusenja nasih danasnjih dana u Srpskoj Crnoj Gori….