Ко би рекао да ћемо са широког извора ускрснућа преживјелог народа – поново храбрости и слободе пити
Мира Алечковић
Прорицали нам да нас неће бити
Кости су наше на Кајмакчалану, Куманову, Брегалници
И Церу
у младо дрвеће израсле.
Кости су тамо до Солуна и Крфа расуте,
из мора се огрлице беле.
Кости су наше на Козјаку, и Похорју, у Срему и на
Кадињачи,
на острву Фриули крај Марсеља,
До Балтика и иза Кавказа, до Сибира кости су наше
расуте;
Борисмо се увек за неку свеслободу,
за неку велику творбу,
Гинусмо увек за неко острво мира.
И стављасмо увек једине очи у торбу,
Зенице из мрака не видеше белило зоре.
Сахранише нам безглава тела у Корушкој
усред Села, испод Кошуте,
У Ел Шату нам деца оставише безазлене очи
На Корани нас секли, и пекли на Козари, на Просари
На Неретви хтели рањенике да удаве,
Стрељали нас у зору на Топлици и Морави,
Прорицали нам да нас неће бити.
Ко би рекао да ћемо икада са широког извора
са извора ускрснућа преживелог народа
поново Храбрости
и Слободе пити.
*
Мира Алечковић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A DJE NADJOSTE OVU KOMUNJARU ZA BOŽIĆ. AUUU!
Pjesma nas je odrzala, Njojzi hvala!…
Mira Aleckovic iz nasih dalekih mladih dana…. Jos uvijek nosim u sebi ljepotu, sjetu i snagu njenih i nasih „Zvezdanih Balada“…. I nesumnjivu nadu, obecanje da ce narod uskrsnuti, zivot mora uskrnuti i nastaviti da ide dalje…. Kako njene davne rijeci i danas zvuce zivo i aktuelno, sumirajuci biblijske golgote naseg naroda u novo Prorocanstvo da ce Nas Opet Biti, i poslije ovih teskih i ozbiljnih iskusenja nasih danasnjih dana u Srpskoj Crnoj Gori….