• Изабрано
• Наша Србија

Книн 28 година после “Олује“: Споменик Туђману највећа инвестиција

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Книн

Книн пре почетка грађанског рата и Книн данас – небо су и земља! Последњих 28 година, 4. и 5. августа, у њега се сјате хиљаде бранитеља из свих крајева Хрватске на прославу годишњице „Олује“, која због њиховог понашања, из године у годину постаје све бесмисленија. Свих осталих дана сви ми Книњани боримо се за голи живот.

Овако, живот у граду на Крки оцењују његови житељи староседеоци. Без изузетка – и Срби и Хрвати, док хрватско становништво насељено после злогласне оружане акције на питања о Книну некад и сад – не одговара.

А у дану кад Хрватска слави највеће етничко чишћење после Другог светског рата, где су припадници народа који су њени војници бесрамно протерали?

– Не може се славити прогон и страдање свог народа. Ни старим Книњанима Хрватима те прославе нису пријатне, а камоли нама. Дође ту свакаква мутљавина, а међу њима и они на чијим рукама има српске крви. Зато ми 5. августа чинимо оно што нам је најпаметније, седимо код куће и не излазимо или ко може оде на село. Већ сутра се враћамо животу и обавезама… – рекао је за „Новости“ један стари Книњанин, Србин, не желећи да му име објављујемо у новинама, нарочито не у београдским „да не би био погрешно протумачен“.

Ја, Хрват сам вратио кућу

У шетњи градом запажамо да је Книн „умивен“ и сређен. Обновљене или новоизграђене куће имају лепа дворишта и често хрватске заставе на терасама. На много кућа, старијих, али усељених, на фасадама смо приметили велика латинична слова „ХВ“. Упитали смо једног власника шта значе.

– Значе да сам је ја, Хрват, вратио!

– Је ли пре рата то била ваша кућа?

– Није. Дошао сам из околине Босанског Грахова и узео је од четника!

Грађански рат, а потом и злогласна акција „Олуја“, а то је видљиво на сваком кораку, потпуно су променили слику града.

– Ово вам је тужан град српског страдања и хрватске победе која се претворила у економску пропаст – наставља наш саговорник. – Пре рата Книн је био индустријско-пољопривредни центар и важно железничко чвориште. Био је 1987. град са 12.000 запослених, од чега трећина у железничком саобраћају, а око 3.500 у фабрици вијака ТВИК! Данас је на подручју општине свега око 3.000 запослених, највише на државним јаслама.

Захваљујући свом положају на раскрници путева за Далмацију, Лику и Босну, Книн је, подсећа наш саговорник, био једно од најважнијих железничких чворишта не само у Југославији. Од старих индустријских погона данас ради једино поменути ТВИК, који има око 400 запослених, а ни трага више нема од некадашње фабрике текстила, три грађевинска предузећа, погона за прераду житарица и сточне хране…

Становника за трећину мање

У последње три деценије број становника у самом граду смањио се готово за трећину. На почетку последње деценије 20. века, у самом граду је живео 12.331 становник, од којих више од 80 одсто Срба. Према последњем попису Книн има 8.317 житеља, при чему је национална структура потпуно другачија: Хрвата је 84,6 одсто, а Срба свега 13,4.

Инвестиција је, каже, мало, углавном приватна иницијатива, највише у пољопривреду:

– После рата, било је покушаја, 1997, да се Фабрика текстила „Книњанка“ оживи, али јој је већ 2000. године стављен катанац – наставља наш саговорник. – Кад се све сабере и подели, три највећа послератна „пројекта“ у Книну била су нова католичка црква, највећа у Хрватској, споменик Туђману и Музеј домовинског рата. Држава је у то уложила више од 150.000 евра. Камо среће да је толико уложено у неки погон… Па, има ли ту разлога за било какво славље?

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: