Мило координисао продају ЕПЦГ, Јекнић узела провизију од седам милиона евра

Сву операцију око продаје Електропривреде Црне Горе италијанској компанији А2А и мањинских пакета акција фондова координирали су директно Мило Ђукановић и Бранимир Гвозденовић, казао је предсједник Атлас групе Душко Кнежевић.

Он је то рекао за ЦИН-ЦГ и „Вијести“.

У вријеме продаје ЕПЦГ, приватизациони фонд Атлас Монт посједовао је 3,8 милиона акција Електропривреде. Ђукановић је тада био предсједник Владе и ДПС-а.

Црна Гора је изгубила преко стотину милиона евра приликом продаје акција Електропривреде Црне Горе италијанској компанији А2А, а оф-шор фирма из Лондона „River Financial Trading Limited„, чији су стварни власници скривени, се добро уградила приликом тог посла.

Документа до којих су дошли ЦИН-ЦГ и „Вијести“, свједоче да је тендер за продају државног пакета акција ЕПЦГ 2009. године био само симулација, јер је још у јеку тендерске процедуре А2А била привилегована у односу на остале понуђаче. И то тако што јој је омогућено да се прије истека рока за подношење пријава на тендер за продају државног пакета акција домогне 15 одсто акција ЕПЦГ, које су биле у посједу четири приватизациона фонда.

Душанка Јекнић била посредник

–Послове око посредничке фирме Ривер из Лондона, која је узела готово седам милиона евра као посредник за продају акција ЕПЦГ од приватизационих фондова, водила је Душанка Јекнић и директно се договарала са мном око провизије коју је требао да им исплати Атлас фонд. Лице које је било задужено за контакте испред ове посредничке фирме био је Дамир Дадо Асовић, Душанкин рођак који живи у Милану, изјавио је Кнежевић.

Да је врх ДПС-а иза цијелог посла, који је помогао Првој банци породице Ђукановић да изађе из дубоке кризе, твдили су раније и мањински алцционари, али и медији у Италији, који су истицали да је посао продаје ЕПЦГ директно договорен између Ђукановића и тадашњег италијанског премијера Силвија Берлусконија, током његове посјете Црној Гори, неколико мјесеци прије приватизације ЕПЦГ.

Ево како је све ишло: преко фантомске фирме Ривер, наметнуто је фондовима да директно продају своје акције унапред одређеном купцу тј. италијанској А2А. И то у сред тендерског поступка за продају државног пакета акција. Уговором се Ривер обавезао да ће фондовима наћи купца по цијени од најмање 7,1 евро по акцији, а за то добити провизију од 0,35 евра по акцији, што је неуобичајено висока накнада од чак 5 одсто за овакву врсту посредовања. То је Риверу донијело 6,8 милиона евра.

Атлас монт фонд је продао своје акције за 27,5 милиона евра, Еуро фонд за 44,4 милиона, Тренд за 27,7 милиона, Монета за 23 милиона а ХЛТ фонд за 114 хиљада еура. Тренд је том послу приступио нешто касније и добио 15,8 милиона.

Улога приватизационих фондова

Како пише у уговору који је са Ривером потписао Атлас Монт, у који су Вијести имале увид, фондови су овом послу приступили преко Еурофонда, којим је тада управљао блиски Ђукановићев пријатељ Веселин Баровић.

Баровић је близак пријатељ и Душанке Јекнић, дугогодишње сараднице Мила Ђукановића, која је била његова веза од повјерења са Италијом и Миланом, у којем је живјела годинама. У транскриптима разговора које је снимило италијанско тужилаштво током истраге дуванских послова, поред Јекнићке и Ђукановића, помињу се и Баровић и Асовић.

На питање да ли је имала и какву улогу у приватизацији ЕПЦГ Душанка Јекнић је за ЦИН-ЦГ и „Вијести“, одговорила: На тему која је премет вашег интересовања нијесам прави саговорник, те вам с тим у вези не могу помоћи.

Предсједник Ђукановић није одговорио на питања у вези своје умјешаности.

Провизија је, према документима Комисије за хартије од вриједности, исплаћена директно на рачун Ривера. Међутим, према финансијским документима Ривера предатим британским пореским властима за 2009. годину, нигдје се не приказује милионска провизија. Укупни биланс фирме те године износио је свега 24587 фунти.

У предуговору већ писало ко је купац

Фантомска фирма „River Financial Trading Limited“, регистрована је у Великој Британији и више пута је мијењала адресе и називе. Према уговору са фондовима, посао са Ривером се склапа наводно због проналажења купца акција ЕПЦГ и то по цијени од најмање 7,1 евро по акцији. А у каснијем параграфу уговора се истиче да ће Ривер, ако А2А одустане, наћи другог купца акција, што недвосмислено указује на сумњу да је уговор фиктиван, да је купац већ пронађен и да је са њим већ била договорена цијена за откуп акција.

Само два мјесеца касније, крајем јула 2009, за државни пакет акција А2А је понудила 8,4 евра по акцији, што је чак 1,3 евра више од онога што су добили фондови. То неминовно изазива сумњу да је Ривер добила провизију не само од фондова већ и од купца акција.

То што је грчки конзорцијум нудио знатно више, чак 11,1 евро по акцији, није у коначном имало ефекта. Због тога што је раније купила акције фондова, А2А је имала чак и представника у менаџменту ЕПЦГ у периоду одлучивања по тендеру за државни пакет акција. То је и био разлог због којег се жалила руска фирма Интер Рао,која је такође била заинтересована за куповину акција ЕПЦГ од државе.

Скривање трагова преко фирми са Кариба

Ко је фирму „River Financial Trading Limited“ увео у посао утврдиће неки независни истражитељи, али је много тога у читавој трансакцији мутно. Пођимо од саме Ривер, која је у ствари фирма „поштанско сандуче“, регистрована на адреси у Лондону W1W 7БЛ.

Такве фирме обично служе да би се преко њих вршиле скривене и сумњиве трансакције, а да је Ривер једна од тих казује више натписа објављених о њеним заступницима, и то у најугледнијим свијетским медијима.

Фирму Ривер у уговору са нашим приватизационим фондовима формално су заступала два лица: директори Едварт Петре-Меарс и Сарах Лоуисе Петре-Меарс.

Лондонски Гардијан и вашингтонски Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) у серијалу о тајнама оф-шора објавили су да ове двије особе управљају са преко двије хиљаде оф-шор фирми. Гардијан и ИЦИЈ закључују да се иза Едварда и Сарах уствари крију прави власници и токови новца, а да они само потписују папире.

Иако је фирма Ривер регистрована у Лондону, сједиште њених заступника је на карипском острву Невис а највећи број фирми које заступају регистрован је у Великој Британији. Њих двоје су 2012. године били у центру интересовања не само Гардијана и ИЦИЈ већ и других свјетских медија, као представници једне од највећих мрежа фиктивних оф-шор фирми на свијету.Те године Гардијан је писао да је тада 38-годишња Сарах Лоуисе Петре-Меарс из Братфорда на челу „највећег пословног царства“ на планети јер води преко хиљади и двијеста фирми од Лондона преко Карипсклих острва до Новог Зеланда. Гардијан наводи да су стварни послови које води ова жена мистерија а да она само потписује документа која добија преко поште.

Исто је и са њеним пословним партнером Едварт Петре-Меарс који је директор у 1.026 фирми. Фирме из њихове империје, како је наводио Гардијан, обично служе само за једну или више трансакција да би се сакрили стварни корисници, имовина, поријекло новца и избјегло плаћање пореза.

Главна улога ове фирме у послу са ЕПЦГ могла би бити скривање трагова коме је заиста отишла провизија од преко шест милиона еура, коју су фондови платили Риверу, како се види и из докумената наше КХОВ. Док Душко Кнежевић тврди да је читав посао уговорио Ђукановић и Гвозденовић, а да је испред Ривера са фондовима око уговора и провизије преговарала Душанка Јекнић са Дамиром Асовићем, представници фондова који су пристали да разговарају за ЦИН-ЦГ и Вијести, тврде да су у име Ривера преговоре водили људи чијих се имена не сјећају, али да су разговарали на енглеском.

Бојанић: Читав посао незаконит

-Тајанствени инострани посредник, висина провизије, вријеме и начин продаје, као и цијена по којој су четири фонда продала акције ЕПЦГ компанији А2А, све су то биле ставке које су још тада изазивале сумњу у исправност и законитост тог посла. Данас,након што су се појавили материјални докази у виду уговора са Ривером, који у доброј мјери расвјетљавају читав случај, сигуран сам да је овај посао урађен у супротности са законским прописима, логиком и добром праксом дјеловања у корист акционара фондова, казао је економиста Младен Бојанић.

Такође, додао је он, немам дилему и да је овај посао директно утицао на продају акција ЕПЦГ у власништву државе, јер је А2А добила велику предност у односу на остале заинтересоване за учешће на јавном тендеру.

Посао који је спасио Прву банку

Трансакција акцијама ЕПЦГ није била спас само за фондове, већ и за Прву банку породице Ђукановић, која је због ризичних пословних потеза, издавања кредита без покрића и других пласмана била упала у кризу, па је крајем 2008, управо пред приватизацију ЕПЦГ, држава помогла са 44 милиона евра.

Највећи дио новца који су добили фондови ишао је преко Прве банке, али и касније трансакције, државе и мањинских акционара. На рачуну ЕПЦГ у Првој банци А2А је уплатила и 96 милиона за докапитализацију.Тај новац је годинама чуван на рачуну и омогућавао је ликвидност банци породице Ђукановић. Прва банка била је есклузивни ескроу агент компаније А2А и за то имала провизију.

Тадашњи директор Прве банке Предраг Дрецун је након завршетка приватизације ЕПЦГ казао да је захваљујући овом послу та банка, која је само годину раније била на кољенима, постала најликвиднија у Црној Гори. Након што се у њу слио новац од ЕПЦГ, Прва је вратила и посљедњу рату кредита који јој је за опстанак позајмила Влада.

Да је А2А, која је сада у поступку потпуног изласка из ЕПЦГ, била фаворизована 2009. године указивало је још чињеница. Ево неких техничких детаља. Влада 2. фебруара расписује тендер за продају дијела акција ЕПЦГ који је требао да буде завршен 30. априла, а затим почетком априла продужава тај рок мијењајући и услове тендера. Сада из уговора фондова са А2А видимо да су се они у априлу договарали са Ривером о продаји акција, а да су уговор потписали у мају. То указује на сумњу да је Влада продужавањем жељела да А2А преузме акције фондова прије истека рока за предају понуда.

Прочитајте још:

Спрема се обрачун у ДПС-у: Марковић „чисти“ Ђукановићеве људе из АНБ-а

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: