Амбасада Русије у ЦГ: Неке земље покушавају да учине легалном шпијунажу на Интернету
1 min read
Прислушкивање телефона
Некон све чешћег ,,цурења информација” о шпијунажи преко интернета, али и преко мобилне и фиксне телефоније, људи се све више питају колико су заиста слободни у модерној комуникацији. Зато се и доста очекивало од Глобалног састанка о управљану интернетом, који се одржао у Сао Паолу у априли 2014. године. Међутим вијести из Бразила и нису баш за утјеху. Из амбасаде Руске Федерације у Црној Гори, стигло нам је саопштење повомдом овог самита.
Саоштење Руске амбасаде у Црној Гори, достављено редакцији, преносимо интегрално.
Руска Федерација, која је узела активно учешће у Глобалном састанку о управљању Интернетом (Сао Паоло, април 2014. године), изражава забринутост због ангажираног и нетранспарентног приступа организацији и одржавању наведеног догађаја.
Морамо да констатујемо да Глобални састанак није открио циљеве због којих се сазивао. Питања заштите људских права на недодирљивост приватног живота од „прислушкивања“ телефонских разговора и електронске шпијунаже од стране специјалних служби појединих земаља остала су ван оквира докумената која су била усвојена на Глобалном састанку: принципа и „мапе пута“ („road map“) управљања Интернетом.
Обрнуто, наведени документи фактички утврђују право специјалних служби земаља, на чијој територији се налазе основни чворови Интернет-протока, на неконтролисано прикупљање информација о грађанима широм свијета. Како се чини, толико неуравнотежени резултати састанка ће потпомагати дигиталну неједнакост између развијених земаља и земаља у транзицији, као и неодређеност принципа државног суверенитета.
Изазива забринутост игнорисање и снижавање у завршним документима Глобалног састанка улоге УН, Међународне уније за телекомуникације и других релевантних међувладиних организација. Став у односу на УН се коси са резолуцијом Генералне Скупштине УН која је била донијета у новембру 2013. године на иницијативу Бразила и Њемачке као координирани одговор свјетске заједнице на масовна кршења људских права у облику националног и екстериторијалног праћења порука, њихових захватања и прикупљања личних података.
