• Политика

Кључна недеља за односе ЕУ – Русија

11 година ‎ Танјуг

 

У Бриселу ће се током наредне недеље одлучивати о санкцијама према Москви, а исход ће имати дугорочне последице на политичке и економске односе Европске уније и Русије.

Одлука ЕУ о санкцијама Русији зависи од ситуације после кримског референдума.

Министри спољних послова 27 чланица ЕУ састаће се данас у Бриселу да би усвојили списак казнених мера према појединцима који су одговорни за покушај сецесије Крима од Украјине, који је у ЕУ једнодушно оцењен као супротан међународном праву. Како је раније најављено, санкције ће бити усмерене према функционерима кримских власти који су учествовали у расписивању референдума о припајању Русији, као и према особама из најближег окружења руског председника Владимира Путина и обухватиће забрану издавања виза и замрзавање њихове имовине.

Како Тањуг сазнаје, међу земљама чланицама још трају интензивне консултације о томе кога би све требало ставити на “црну листу”, а ЕУ је поново подељена на “јастребове” који желе да на тој листи буде што већи број Путинових сарадника, и на “голубове”, који заговарају опрезнији приступ. У Бриселским дипломатским круговима кажу да Велика Британија, уз Шведску, Пољску и групу балтичких земаља, заговара што оштрији одговор Москви, док су у гупи “голубова” Холандија, Шпанија и Италија, које не желе да жртвују тесне привредне везе са Русијом.

Исти извори наводе да су Француска и Немачка негде између та два пола, а у дискусији индиректно учествују и Сједињене државе, чији су председник и државни секретар ових дана телефоном и лично разговарали са многим европским лидерима.
Санкције које буду изгласане данас, међутим, неће бити и коначан европски одговор на украјинску кризу, јер ће се већ у четвртак у Бриселу окупити шефови држава и влада земаља чланица, а Украјина ће се поново наћи на дневном реду.
Много тога зависи од ситуације на терену после јучерашњег кримског референдума.

Брисел је недвосмислено поручио да ЕУ неће признати резултате кримског референдума.
Из Брисела је претходних дана сасвим недвосмислено поручено да ни ЕУ ни земље чланице неће признати резултате тог референдума јер је он, како се наводи, одржан под будним оком руске армије, а сем тога је супротан украјинском уставу и међународном праву. Уколико се кримски сценарио прелије на југоисточи део Украјине, а руска Дума на седници у среду најави припајање Крима Русији може се очекивати додатно заоштравање односа Брисела и Москве, овај пут са много тежим последицама.

Реч је о такозваном трећем кругу санкција, који према ранијој одлуци Европског савета ступа на снагу уколико Русија настави са нарушавањем суверенитета Украјине. За ове санкције је најављено да ће бити “далекосежне”, а могле би обухватити широк распон мера, од ембарга на оружје до суспензије постојећих аранжмана у низу области, укључујући и енергетику. Москва је већ најавила да ће на такве мере одговорити реципрочно, тако да ће последице узајамних санкција бити озбиљне.

Москва неће мењати спољну политику као одговор на критику чланице Групе осам
Из Кремља је јуче саопштено да нема разлога да Москва мења своју спољну политику као одговор на критику коју су јој због става о Украјини упутиле остале чланице Групе осам најразвијенијих светских привреда. Обим трговинске размене Русије и ЕУ у прошлој години био је близу 400 милијарди долара, што Русију чини трећим по величини трговинским партнером ЕУ, после Америке и Кине. Са друге стране, ЕУ је убедљиво највећи трговински партнер Русије, тако да би се последице санкција много више осетиле у Мосви него у европским престоницама.

Кад је реч о енергетици, ЕУ подмирује око трећину укупних потреба за природним гасом увозом из Русије, а поједине земље, попут Бугарске и Холандије, су готово потпуно зависне од руског гаса. Са друге стране, Русија извозом гаса остварује чак око 70 одсто укупног девизног прилива, тако да би опет сносила теже последице уколико би се славине на гасоводима заврнуле. У Бриселу подсећају да је зима на измаку и да гаса у складиштима има за још месец дана нормалне потрошње, док се за сваки случај траже начини да се обезбеде алтернативе, као што је увоз течнога гаса или пребацивање на нафту.

Председник Европског савета Херман Ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо осудили су јуче у заједничкој изјави одржавање референдума на Криму, оцењујући да је у супротности са украјинским Уставом и међународним правом, да је нелегалан и нелегитиман, као и да исход референдума неће бити признат. Мада најновији догадјаји не дају много разлога за оптимизам, у ЕУ кажу да је још могуће постићи компромис, који би се састојао у томе да Крим формално остане у Украјини са већим степеном аутономије и гаранцијама да права етничке и јежицке руске заједнице неће бити угрожена. Ако кораци у том правцу изостану, следећа недеља означиће почетак краја партнерских односа Брисела и Москве, што на дужи рок неће бити добро ни за ЕУ ни за Русију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: