„Клевећу и подмећу“: Паовић тврди да Перовић није кршила закон
1 min read
Јелена Перовић на саслушању у СПО (Фото: Крсто Газивода/РТЦГ)
Директорица Агенције за спречавање корупције (АСК) Јелена Перовић, осумњичена да је злоупотријебила службени положај и оштетила државни буџет за више од 100.000 евра, није била у обавези да АСК-у пријави продају стана 2022. године и промјену имовине већу од 5.000 евра, одлучила је њена помоћница Нина Паовић.
У одлуци, коју је Агенција јуче објавила на свом сајту а датирала на данас, закључак је истовјетан ономе што су из те институције одговорили “Вијестима” још у фебруару – не ради се о увећању имовине Перовић, већ о њеном преласку из непокретне у покретну.
“А којим доказима је Агенција поклонила пуну вјеру, цијенеће их јасним и истинитим”, стоји у одлуци коју потписује помоћница директорице Нина Паовић.
“Вијести” су у фебруару објавиле да је Перовић сакрила од јавности продају стана и приход од 70.000 еура, а званични подаци на сајту Агенције показују да она није поднијела посебан извјештај 30 дана након што је продала наслијеђену некретнину.
Према документацији којом “Вијести” располажу, а које су прибављене уз уз помоћ МАНС платформе за подршку истраживачким новинарима, стан је продала у септембру 2022. године, а прије закључења уговора о купопродаји некретнине, исплаћено јој је 22.000 евра.
Тај новац није пријављен посебним извјештајем, док је остатак од 48.000 искоришћен за затварање кредита које је имала у једној од комерцијалних банака које послују у Црној Гори.
Перовић је у августу 2021. године доставила ванредни извјештај, којим је пријавила да је наслиједила стан од 43 метра квадратна. Исту некретнину продала је годину касније, пишу Вијести.
Директорка Агенције ухапшена је 17. априла, а два дана касније јој је одређен кућни притвор.
Паовић у анонимизираној пресуди, што је пракса Агенције у случајевима када поступак покаже да се функционер није огријешио о Закон о спречавању корупције, наводи да Перовић није имала обавезу подношења ванредног извјештаја.
“Након оцјене изведених доказа и то: дијела базе података јавних функционера Агенције, извјештаја о приходима и имовини од 31.03.2022. године и 31.03.2023. године, дијела базе података Управе за катастар и државну имовину и уговора о купопродаји УЗЗ бр. 623/2022 од 08.09.2022. године, Агенција је утврдила да јавна функционерка након продаје непокретности – стана, за износ од 70.000 еура, није имала обавезу да поднесе извјештај о приходима и имовини, који се односи на увећање имовине преко 5.000 еура, јер се у конкретном не ради о увећању имовине, већ о промјени облика имовине из непокретне у покретну”, стоји у одлуци.
22 хиљаде евра исплаћене су Перовић прије потписивања купопродајног уговора, док је остатак од 48.000 искоришћен за затварање кредита у једној од комерцијалних банака
Паовић прецизира да је Агенција поступак против Перовић покренула по службеној дужности.
“Увидом у извјештај о приходима и имовини од 31.03.2022. године и 31.03.2023. године, утврђено је да је именована 31.03.2022. године пријавила предметни стан, а у извјештају од 31.03.2023. године да је смањила главницу и затворила кредит од продаје стана”, истиче се у одлуци.
Ово није прва таква одлука Агенције.
Агенција је такав став први пут објавила у новембру 2019. године у случају бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице. Агенција је тада тврдила да Меденица није прекршила закон када није пријавила да је продала земљиште у Колашину за око 140.000 евра.
Након оцјене изведених доказа…, Агенција је утврдила да јавна функционерка након продаје непокретности – стана, за износ од 70.000 еура, није имала обавезу да поднесе извјештај о приходима и имовини, који се односи на увећање имовине“, тврди Паовић у одлуци
Перовић је прије неколико мјесеци ставила потпис и на одлуку према којој ни бивши високи државни функционер Иван Брајовић није имао обавезу да пријави да је продао нешто око 4.500 метара квадратних земљишта у близини Даниловграда за 150.000 еура, а образложење је било исто – ради се о “промјени облика имовине, из непокретне у покретну”.
Из Агенције су раније убјеђивали јавност да закон није прекршио ни бивши директор Агенције Сретен Радоњић, који није пријављивао кредит од 40.000 еура, добијен од Владе под повољним условима. Радоњић је кредит добио у јануару 2018. године, а први пут га је пријавио 2020, објашњавајући да није било разлога да пријављује новчана средства, све док их није “реализовао”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

