• Друштво
• Насловна

Клан „Харадинај“ спрема иживљавање над Дечанима

8 година ‎ Спутњик

Блокада манастира којом се прети претвара српски гето у класичан затвор, јер блокаду Срби на Космету живе у свим сегментима и са свим ограничењима, оцена је саговорника Спутњика.

Манастир Високи Дечани

Блокада манастира којом се прети претвара српски гето у класичан затвор, јер блокаду Срби на Космету живе у свим сегментима и са свим ограничењима, оцена је саговорника Спутњика.

Високи Дечани опет су на удару. Овога пута, друштво албанских историчара „Али Хадри“ из Дечана најавило је блокаду прилаза манастиру, уколико до 21. априла косовска влада не прогласи имовину компанија „Апико“ и „Илирија“ „посебним националним благом“. „Имање“ та два предузећа припада у ствари манастиру Високи Дечани, и то одлуком највиших судских инстанци на Косову.

Са овом одлуком у старту се није сложила ни локална самоуправа, која је у власти странке Рамуша Харадинаја, а индикативно је и што је ово албанско историјско друштво блокаду најавило само неколико дана пошто је Даут Харадинај, брат Рамуша Хардинаја који је ухапшен у Француској, запретио да ниједан Србин неће остати на Косову уколико Рамуш буде изручен Србији.

У прогласу друштва историчара, осим овог ултиматума, прети се и ескалацијом безбедносне ситуације.

„Уколико дође до ескалације, она неће бити наша одговорност“, поручили су из овог албанског друштва.

Живојин Ракочевић, публициста са Косова и Метохије, за Спутњик подсећа да су тешка дечанска борба за имовинска права која имају од средине 14. века симбол и врх дискриминаторског односа који се већ деценијама системски спроводи.

„Када је најављена блокада у питању, ради се претварању гета у класичан затвор, јер блокаду живимо у свим сегментима, и са свим ограничењима — од орања на пољу до права на живот у градовима“, каже Ракочевић.

Из Високих Дечана нисмо добили одговор на новонасталу ситуацију, али ни из државних институција, па се поставља питање на кога Високи Дечани и њихово монаштво могу 21. овог месеца да рачунају ако Албанци крену на њих.

Дејан Мировић, професор међународног права са Универзитета у Митровици, објашњава да оваква најава само показује шта би се десило да када би такозвана држава Косово била примљена у Унеско. Адреса која је по међународном праву задужена за безбедност Дечана је — Кфор. Али…

„Ако они ово раде док је Србија преко Унеска за наше манастире надлежна формално, као и Кфор према Резолуцији 1244, то само показује шта би значило избацивање Резолуције 1244 из бриселских преговора. Са правне тачке гледишта, мислим да наша власт греши када олако даје легитимитет властима у Приштини“, сматра он.

Наш саговорник упозорава да је веома могуће да је ово повезано са иживљавањем клана „Харадинај“ због свега што се дешава са њиховим лидером.

„Наравно, Кфор је надлежан, али преко Резолуције 1244 а ње нема у бриселском споразуму који је међународни уговор јер га тако доживљавају две стране потписнице, а то су Приштина и ЕУ. То што ми тај споразум тумачимо као политички споразум, то је наш проблем. У међународном праву се рачуна већина потписница, а у овом случају су то Брисел и ЕУ“, објашњава Мировић.

Манастиру Високи Дечани је 1946. године одузето 700 хектара земље. Међутим, држава Србија 1997. године враћа манастиру 24 хектара, што заједно са двадесетак хектара, колико је манастир имао до тада — чини 55 хектара земље. Враћена 24 хектара регуларно су убележена у катастар, али их након 1999. локална косовска власт не признаје. Иако манастир и даље користи ту земљу, општина је чинила све да би је оспорила. Тадашње међународне институције су заузеле јасан став да се ово питање не може решавати на локалном суду, већ на Врховном суду Косова. Од 2008. процес и јесте у надлежности Врховног суда, све до недавне одлуке Апелационог већа Посебне коморе овог суда, а могући епилог ове приче може бити одузимање 24 хектара од манастира, што је 50 одсто манастирске земље.

Године 2016, када је косовски суд донео одлуку о враћању земљишта Манастиру Високи Дечани, Албанци су одржали масовне протесте, а ова одлука посебно тешко је пала градоначелнику Дечана Расиму Сељманају, који је изјавио је да је одлука „неправедна и политички мотивисана“, као и да ће уложити жалбу. Годину дана раније, први пут откад манастир постоји, у Високе Дечане верници нису могли да дођу, јер је неколико стотина демонстраната, које је предводио Шкодај Имерај из Удружења историчара Косова, протестовало на прилазу Дечанима, тражећи да се поништи одлука Уставног суда Косова о повраћају имовине манастиру. Организатор протеста окупљенима је неколико пута поновио да је игуман Високих Дечана Сава Јањић ултранационалиста и да се протести неће завршити, али и да са игуманом Јањићем неће разговарати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: