Kineska vakcina može da se proizvodi u Srbiji

Da smo krenuli da radimo na tome na početku pandemije, već bismo imali prototip cepiva, smatra profesor dr Dušan Lalošević.

Srbija ima znanje i kapacitete za proizvodnju klasične, kineske vakcine protiv kovida 19. To ne bi moglo da se ostvari preko noći, ali za nekoliko meseci bi pravljenje ovog cepiva moglo da postane realnost. Pandemija nas je naučila, smatra profesor dr Dušan Lalošević, s Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, da je najbolje da se okrenemo sopstvenoj proizvodnji cepiva i da pored ruske imamo još jednu na koju možemo da se oslonimo.

Ovaj ugledni profesor, nekadašnji direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu, svoju tezu da Srbija može da dobije svoju verziju kineske vakcine temelji na činjenici da je reč o klasičnoj vakcini, kao što je ona protiv besnila, a za koju imamo veliko iskustvo u proizvodnji.

– Da smo krenuli da radimo na tome na početku pandemije, već bismo imali prototip vakcine. Nije veliki problem umnožiti i izolovati virus korona. Činjenica je i da su ga u Srbiji izolovala dva veterinarska instituta, u Kraljevu i Novom Sadu. Sledeći korak je da se virus ubije određenim hemikalijama, ali tako da ostane imunogen. To se koristi za pravljenje vakcine kako bi osoba koja ju je primila stvorila imunitet, u slučaju kineskog, ali i trećeg cepiva koje su Rusi proizveli. Na taj način su pravljene i vakcine protiv besnila. Najveći problem je određivanje jačine vakcine protiv korone. Potrebno je nekoliko meseci rada da se to utvrdi. Bitno je da se dokaže koliko ima tačno virusa u vakcini i da li je cela serija cepiva dobra ili nije. Virus korona nije neki vanzemaljac već je sličan onima koje smo već viđali – kaže dr Lalošević.

Naš sagovornik ističe da je prezadovoljan što je primio dve doze kineske vakcine, koju je sam izabrao. Ističe da nisu tačne tvrdnje pojedinaca da kinesko cepivo ne pruža nikakvu zaštitu, kao i da će takve priče uvek poturati konkurencija. Sada je na delu putem interneta specijalni rat protiv ruskih i kineskih vakcina.

– To rade oni koji imaju svoje vakcine i ne žele da ih niko drugi proizvodi osim njih. A nisu u stanju da proizvedu dovoljne količine. Pojedini stručnjaci kažu kako nema dovoljnih prikaza ispitivanja o istočnim vakcinama u prestižnim časopisima. Treba biti realan i znati da nije lako tamo objaviti radove ako niste „njihovi”, odnosno iz zapadnih zemalja. Koliko tačnu zaštitu pruža koja vakcina tačno ćemo znati tek za nekoliko godina. Sada to niko sa sigurnošću ne može da kaže. Samo može da se nagađa i da svako hvali svoj proizvod – naglašava dr Lalošević, šef laboratorije za dijagnozu besnila u Pasterovom zavodu.

Pre nego što je počela pandemija korone, naš sagovornik kaže da su postojali razgovori između novosadskog zavoda i Instituta „Torlak” o zajedničkoj proizvodnji vakcine i seruma protiv besnila. Ti proizvodi bi se izvozili. Kovid 19 je te planove „pokvario”. Ideja je i da se napravi srpska škola vakcinalne tehnologije.

– Srbija nema školu vakcinalne tehnologije. Trebalo bi najmanje pokrenuti master studije iz te oblasti, pre svega namenjene biolozima i farmaceutima. Ministarstvo zdravlja ima sluha za to i verujem da će podržati ideju. Istovremeno bi trebalo poslati na edukaciju 10 mladih ljudi u Rusiju, a 10 u Kinu, koji će o tome steći praktično znanje. Ako država to bude odlučila, sve lako može da se organizuje. Treba misliti o tome jer će korona biti prisutna godinama, neće stati tako brzo. A mi bismo mogli da proizvodimo stotine hiljada doza za naše potrebe, ne verujem da bismo mogli da pravimo milione cepiva. Osim kineske, mogla bi da se pravi još jedna ruska vakcina, osim „sputnjika”, koja je poput kineske urađena na klasičan način. Tu vakcinu proizvodi Institut Čumakov za poliomijelitise i virusne encefalitise. To bi moglo da se radi i u „Torlaku” i u Pasterovom zavodu – smatra dr Lalošević, koji je svojevremeno organizovao modernu proizvodnju vakcine protiv besnila.

U slučaju da se pojave novi sojevi virusa korona, naš sagovornik kaže da brzo mogu da ih izoluju, testiraju, umnože i prave vakcinu od novog soja. Smatra se da će ubuduće svake godine ljudi morati da se vakcinišu baš zbog tih novih sojeva. Zato bi sopstvena proizvodnja cepiva trebalo da bude jedan od glavnih prioriteta države.

Izvor: politika.rs