„Кетман“ проф. др Миленка Перовића: Одбрана дужника

Пише: Милош Станојевић

Увијек ми је било нејасно дукљанско и монтенегринско идеолошко ангажовање проф. др Миленка Перовића у Црној Гори. И јуче је имао сеансу на једном од ДПС портала, гдје је чак причу о угрожености Срба у Црној Гори упоредио са Хитлеровом бригом о судетским Њемцима, која је била повод за њемачка осавајања у Европи током Другог свјетског рата. Осим њега до сада нијесам чуо остале апологете монтегринства да наводе тај аргумент, како би напали гобожње великосрпске намјере Србије и осталих Срба према Црној Гори.

Задњим тезама, међу којима је и она о „главном штабу великосрпских акција према Црној Гори“ ( Митрополији црногорско приморској), проф. др Перовић се кандидује за интелектуалног гуруа савременог монтенегринства. То још више чуди, јер иза њега стоји пристојна философска биографија, а пошто му је ментор приликом одбране докторског рада о вриједностима и моралној свијести малограђанства био Милан Кангрга, познати философ и одушевљни хегелијанац и један од најобразованијих људи Загреба и Југославије са краја седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлога вијека, неоспорно је да професор Перовић има шта да каже у философији. То и показује списак његових књига и сијасет објављених философских чланака у домаћим и страним часописима. Проф Перовић већ годинама живи у Новом Саду, гдје предаје философију, па на својој кожи може да осјети све духовне и остале тобожње великосрпске претензије Србије и Срба. Умјесто да му само из тог угла буде јасно шта се дешава са Србима у Црној Гори ( на Философском факултету у Никшићу има мало Срба, а они нијесу политички ангажовани и могли би да претпоставимо шта би се са њима десило да почну да критикују лидера ДПС-а и изјасне се за одбрану Срба од агресивне асимилације), професор Перовић несметано философира у Новом Саду, а у Подгорици одапиње отровне стријеле према Митрополији, Србима и њиховим политичким представницима. 

У ком грму лежи зец када је проф Перовић у питању? Пошто се ради о неоспорном интелектуалцу размишљам да можда проф. Перовић не примјењује „кетман“. Тај појам повезан је са књигом Часлава Милоша „Заробљени ум“, која говори о положају интелектуалца у тоталитарним системима, гдје он интимна увјерења задржавао за себе, док јавно објављује оно што од њега тражи политичка, већином, комунистичка елита. Савременијим рјечником такав положај интелектуалца у друштву се назива „мимикрија“, односно прикривање сопствњних увјерења ради опстанка, како личног тако и професионалног. Не пада ми на памет ниједно друго оправдање за проф. Перовића осим кетмана за све оно што пише о тобожњој великосрпској али која се надвила над Црном Гором. Тај кетман, наравно, није везан за Србију, него за Црну Гору и мора да је проф. Перовић овдје некоме дебело дужан када мора да пише ово што пише. Разлог више за такво размишљање је и што тако философски образован човјек као што је проф. Перовић чак и у малом прсту зна да све није како некоме изгледа, па да философ, уколико је философ, сумња и у своје ставове. Тезе о  мученичкој Црној Гори и њеној борби против тирана из Београда и његових слугу у Црној Гори проф. Перовић саопштава као несумњиве, попут аксиома, што једном философу не пристаје, што указује да је у то несрећни кетман добро умијешао прсте.