Katiheta Branislav Ilić: Dvadeset godina slavopoja Gospodu i svedočenja ljubavi u Hristu

Autorski tekst katihete Branislava Ilića povodom dvadeset godina postojanja hora Prepodobne mati Angeline krušedolske iz Nikšića.

Gotovo je srce moje,

pevaću i psalmopojaću slavu Tvoju!

(Ps 56, 8).

Pojanje je sastavni i neraskidivi deo sveštenog bogosluženja, ono nas ispunjava blagoslovenim mirom čija harmonija se prenosi i na sveukupnost našeg života u Hristu. Najveći deo crkvene himnografije svoj izvor nalazi u psalmima, zato u duhu promišljanja o pojanju kažemo da je Psaltir tonski dijapazon koji daje precizan ton našem duhovnom životu.

Pored bogoslužbene upotrebe, koja omogućava prisan i živ molitveni odnos čoveka sa Bogom, duhovna korist od pojanja psalama i ostalih crkvenih pesama sastoji su u prinošenju duhovnih plodova, čija je srž: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje (Gal. 5, 22). Upitala su duhovna čeda prepodobnog Pajsija Svetogorca koliki je značaj pojanja, a sveti starac je zadojen bogoslužbenim vaspitanjem posvedočio da se kroz slavopoj Gospodu zadobijaju duhovni plodovi, rekavši: „Pojanje će ti mnogo pomoći. Uvek lagano pevuši. Pojanje umiruje dušu. Umiruje čak i divlje zveri, a tim više čoveka! Vidiš, kada čuju pojanje, lav i vuk sede mirno kao jaganjci i spokojno slušaju. Kada čovek poje, on je sličan zemljoradniku koji usred vrelog dana treba da požnje jedno polje zagušeno trnjem, a klasje je poleglo. I on počinje žetvu pevajući. Uz pesmu on zaboravlja teškoće i radosno završava posao. Stiče korist od plodova svoje male proizvodnje, a posle se oseća i odmornim. I ja ljudima koji prolaze kroz iskušenja i koji su žalosni savetujem da pevaju razne tropareˮ.

Reči novoprosijavšeg prepodobnog svetogorskog starca i podvižnika, ukazuju da pojanje pored veličanja Imena Božjeg i proslavljanja Njega kome jedino priliči svaka slava, čast i poklonjenje, za nas ima i vaspitni značaj. Najrealniji vid vaspitanja je onaj koji za svoj metod ima božansku nauku i delo Gospoda Isusa Hrista. Ličnost Gospoda Isusa Hrista je jedini pravi i istiniti primer vaspitanja, Jedino za njega možemo reći da je jedini i savršeni Vaspitač. Prepodobni Porfirije kavsokalivit ozaren velikom ljubavlju prema sveštenom blagoljepiju, poučava da pojanje osvećuje čoveka bez krvi i ono je jedino važno isceljujuće sredstvo za izmučenu dušu palog i ostrašćenog čoveka: Pojanje osvećuje dušu beskrvno. Bez napora, u radosti, postaješ svet. Znameniti svetogorski podvižnik i propovednik ljubavi, ukazao je da onaj ko zna pojanje i ima smirenje, ima blagodat Božiju: Kažem vam da jedan znalac pojanja, koji voli pojanje, i koji je pobožan, može neku teškoću svoju da preobrati u muzičko delo, ili da otpeva neko postojeće delo. Tako, umesto da plače i da se muči, prinosi jedno slavoslovlje Bogu, poučava Prepodobni Porfirije kavsokalivit.

Ovih nekoliko istina o blagoslovenom, vaspitnom, isceljujućem i spasonosnom značaju pojanja – slavoslovlja Bogu celim bićem, punih dvadeset godina svedoči hor Prepodobne mati Angeline krušedolske, pod umetničkim rukovodstvom prof. Ane Bojić. Ako bismo hteli da dvadeset godina slavoslovnog delovanja navedenog hora obuhvatimo u svega nekoliko reči, onda bi to bile reči psalmopojca Davida: Gotovo je srce moje, pevaću i psalmopojaću slavu Tvoju! (Ps 56, 8).

Samo je Gospodu znano koliko je za ovih dvadeset godina dece duhovno odgajio ovaj hor, i koliko je mladih hristočežnjivih duša vaspitao i nadojio ljubavlju prema Gospodu našem koji je iz usta dece i odojčadi načinio Sebi hvalu! (Ps 8, 3). Zakriljeni molitvenim pokroviteljstvom Prepodobne mati Angeline krušedolske, svojim delovanjem nikšićki hor koji nosi njeno ime, ovaploćuje životni primer svetiteljke koja je sve merila pravom i istinskom merom – ljubavlju prema Bogu i ljubavlju prema bližnjima. Kivot svetog Vasilija Ostroškog uteha je i potpora dvadesetogodišnjeg postojanja ovog po uzrastu malenog, ali po broju velikog sabora dece čije je vaspitanje utemeljeno na krajeugaonom kamenu Gospodu Hristu.

Svetootačke reči „Video si brata svoga, video si Boga svoga“, postale su mi možda i po prvi put jasne i opipljivo iskustvene prilikom prvog susreta sa prof. Anom Bojić i članovima ovog čudesnog hora, čije pojanje nije samo izraz umetnosti, već iskreni i molitveni vapaj iz dubine srca, jer ono na šta muzika polaže pravo, kaže filosof Hegel, sastoji se u tome da utiče na osećanja koja leže u najskrivenijim dubinama ljudske duše; ona je umetnost srca i kao takva ona se neposredno obraća samom srcu.

Život je lep samo kada je prožet ljubavlju, a osmišljen je samo onda kada se sa ljubavlju unosimo u život ljudi koji su voljom Božjom postali deo našega života. „Videh lice tvoje kao da videh lice Božje“ (1 Moj 33, 10), govorio je praotac Jakov svome bratu Isavu. Ovo svedočanstvo bratske ljubavi u potpunosti je postalo moguće u našoj zajednici u Hristu, u zajednici koja ostavlja najdublje posledice na naš odnos prema drugim ljudima, znanim i neznanim, prijateljima i neprijateljima, prema svima koji uđu u naš život, kao i prema onima kojima mi uđemo u život – da samo preko njih i kroz izraženu ljubav prema njima vodi put ka Bogu.

Vođen i nadahnut takvom hristolikom ljubavlju, uvaženoj prof. Ani Bojić i svim članovima nikšićkog hora Prepodobne mati Angeline, čestitam dvadesetogodišnji jubilej, izražavajući veliku blagodarnost na svim delima ljubavi njihovog dvadesetogodišnjeg služenja Crkvi Božjoj, kao i na delatnoj ljubavi koju su pokazali dajući slavoslovni doprinos prilikom premijernog prikazivanja dokumentarnog filma „Sveti Vasilije Ostroški – svedok vaskrsenjaˮ. Mnogo puta do sada pojanje ove dece Svetog Vasilija učinilo je da moje oči budu ispunjene suzama, tako i sada, sa suzama radosti u očima i toplinom u srcu učestvujem u radosti velikog jubileja znamenitog nikšićkog hora, sledujući rečima velikog apostola Pavla koji nas poziva da se radujemo sa onima koji se raduju (Rim. 12, 15).

Proslava svakog jubileja u Crkvi Hristovoj ima za cilj još usrdnije služenje i napredovanje u poverenoj službi, zato iz dubine srca, hristoljubivoj prof. Ani i trudoljubivim horistima, dragoj mi u Hristu braći i sestrama, želim izobilje svakog dobra, a osobito svih onih duhovnih darova koji će u njihovim srcima razgoreti neugasivi plamen ljubavi Božje, kako bi njihovo pojanje i u budućnosti bilo precizan ton ljubavi u Hristu i harmonični poziv da svi jednim ustima i jednim srcem slavoslovimo Gospoda rečima: Pevajte Gospodu pesmu novu, pevajte Gospodu sva zemljo. Pevajte Gospodu, blagoslovite Ime Njegovo, blagovestite dan danu spasenje Njegovo; objavite u neznabožcima slavu Njegovu, u svima narodima čudesa Njegova. Jer je velik Gospod i hvaljen veoma, strašan je nad svima bogovima. (Ps. 95, 1-4)

O nedelji svetih Otaca Ⅶ Vaseljenskog Sabora,

24. oktobra 2021. leta Gospodnjeg