Карцином у Србији учесталији за 30 одсто него прије бомбардовања

Од бомбардовања 1999. године, закључно са 2015. годином оболевање од малигних тумора повећано је за 29,3 одсто, а умирање за 19,1 одсто. То су званични подаци за централну Србију из Регистра за рак, који води Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.

Током тог периода дошло је и до кумулативног, укупног пораста стопа инциденције свих малигних тумора – код мушкараца за 30,3 одсто, што значи да се карциноми који су се 1999. године јављали код 228,4 од 100,000 мушкараца сада откривају код до 297,6 од 100,000. То је повећање за 1,8 одсто годишње! Код жена је учесталост малигних тумора за 16 година повећана за 25,6 одсто, односно са 204,4 случаја на 100.000 жена на до 256,7. То је повећање 1,5 одсто годишње!

Забиљежен је и кумулативни пораст стопе морталитета од свих малигних тумора, код мушкараца за – 7,6 одсто (од 153,2 на 100.000 становника до 162,9 на 100.000) и код жена за – 2,3 одсто (од 100,4 на 100.000 становника до 102,8 на 100.000). Значи, сваке године је у претходних 16 од карцинома умирало по 0,45 одсто мушкараца и 0,14 одсто жена више него претходне.

Према подацима Регистра за рак, сваке године, од малигних тумора, у просјеку у централној Србији оболи приближно 25.000 особа (12.922 мушкарца и 11.944 жене), и сваке године је, у просјеку, умрло 14.159 особа оба пола (8.058 мушкараца и 6.101 жена).

Према учесталости оболијевања и умирања Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболијевања, и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи. Према најновијим процјенама за 2018. годину, Међународне агенције за истраживање рака, међу 40 земаља у Европи, Србија је са процењеном стопом учесталости оболијевања од 307,8 на 100.000 становника на 12. месту! Мушкарци у Србији су са процењеном стопом оболијевања од рака од 339,3 на 100.000 на 17. месту, далеко иза Словеније и за једно мјесто испред Хрватске. Жене у Србији су са процијењеном стопом инциденције од 248,4 на 100.000 становника на 12. мјесту, испред Словеније и Хрватске.

По смртности од малигних тумора Србија је, међутим, чак на другом мјесту у Европи, одмах иза Мађарске, а прате је Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија, у којима су такође регистроване више стопе морталитета од европског просека.

“ Мушкарци у Србији су са процијењеном стопом морталитета од 190,9 на 100.000 на четвртом мјесту, иза Мађарске, Молдавије и Словачке, али испред Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније – објашњавају за „Новости“ у Институту „Др Милан Јовановић Батут“.

„Жене у Србији су са процијењеном стопом морталитета од 118,5 на 100.000 на другом мјесту, одмах иза Мађарске, али испред Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Запажено је да су стопе морталитета и у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини и Македонији више од европског просјека“

У Националном институту за јавно здравље кажу да су водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболијевали и умирали од рака плућа, колона и ректума, и простате. Код жена малигни процес је најчешћи на дојци, колону и ректуму, плућима и на грлићу материце.

-„Код мушкараца је од 1999. године дошло до пораста свих стандардизованих стопа оболијевања и смртности од водећих локализација малигних тумора, изузев малигних тумора желуца где се региструје пад оболевања за 29,4 одсто, и пад морталитета од 46,4 одсто – наводе у „Батуту“.

Сваке године оболи 312, а умре 49 дјеце

Малигни тумори код дјеце су ријетке болести, али примећује се пораст оболијевања. У последњих 10 година у нашој земљи, у просјеку, сваке године региструје се 312 новообољеле дјеце узраста до 19 година са неким од облика малигног тумора. Две трећине њих је млађе од 15 година. Најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга и лимфоми. На основу података Републичког завода за статистику (РЗС) у последњих 10 година, у просјеку, сваке године премине 49 деце узраста до 19 година, а од којих две трећине до 15. године. Најчешћи разлог смртног исхода у дјечјем узрасту су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга.

Подаци о оболијевању дјеце од малигних тумора до 2000. године регистровали су се у службама дјеце и омладине у домовима здравља, и кроз извештаје о хоспитализацијама у здравственим установама које се баве дијагностиком и лечењем малигних тумора у дјечјем узрасту. После реорганизације популационог Регистра за рак, од 2007. године, анализирају се и подаци о новообољелој дјеци од малигних тумора у Републици Србији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: