Карађорђевић који је сав новац дао на коцку и жене одрекавши се круне

Најстарији вождов син Сима умро је 1798. године, одмах после рођења, а знатно прије избијања Српске револуције. Тиме је Божја промисао додијелила Алекси, рођеном у Тополи 1801. године, да буде први српски нововјековни престолонаследник (од 1808).

Мајка није могла да га поучи ничем важнијем, а отац је непрекидно ратовао или је обављао државне послове, па је сину могао да посвети мало пажње. Но, и да је имао више слободног времена, питање је колико би могао да га спреми за високу дужност коју му је судбина намијенила. Његовом васпитању поклањала се, дакле, мала пажња прије доласка Доситеја Обрадовића и К. К. Родофиникина у Србију.

За оно мало образовања што је стекао може да захвали само њима, иако је неко време похађао Велику школу Ивана Југовића. У Хотину се срећно оженио бојарком Маријом Трокин (1825), која му је родила сина Ђорђа и убрзо је умрла. И он је већ поболевао, па га је ускоро јектика раставила с животом у Кишињеву (1830), где и данас постоји његова гробница.

Георгије, Ђорђе, или Ђока, како су га једноставно звали, једино је дете вождовог сина Алексе. Његова жена Сара била је најмлађа ћерка Мише Анастасијевића, познатог трговца, једног од најбогатијих Срба свих времена и великог добротвора. Отац ју је удао за Ђорђа (1857) кад је уставобранитељски режим био на издисају, а владавина кнеза Александра у кризи. Анастасијевић је добро скривану намеру да га доведе на српски престо. Говорило се, не без разлога, да је познато Капетан Мишино здање саграђено као двор будућег кнеза и кнегиње, његовог зета и кћери, па када је та прилика пропуштена на Светоандрејској скупштини (1858), подарио га је свом Отечеству.