Капитално дело о Русима који су задужили Србију

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Царски Руси – белогардејци оставили су неизбрисиве, капиталне трагове у српској архитектури, просвети, науци, култури и уметности и то као универзитетски професори, академици, оснивачи научних института, издавачи, писци, песници, новинари, стрип-ствараоци, оперски певачи, балетски уметници, сликари, кинематографи… Да није било Николе Краснова, Гергија Сајмолова, Романа Верховског, Валерија Сташевског, Виктора Лукомвског, Николе Васиљева и десетине других руских архитетаката модерни Београд био би сиромашнији за стотине најимознатнијих градитељских ремек дела!

И прва школована српска козметичарка стигла је са руским избеглицама, као и први пилоти у првој српској компанији Аеропуту, били су белогардијсци. Све њих је у својој тек објављеној монофрафској студји од капиталног значаја за српску историју и издаваштво побројао је Драго Делић , који их је “крстио” као “Руске Србе”.

Док сам споровдио поступак рехабилитације Анатолија Ивановића Прицкина, највећег српског издавача између два светска рата, схватио колико је била интелектуално моћна и образована руска емиграција, која је дошла у Србију. Делићева књига енциклопедијског садржаја и значаја уверила ме је, да је моје неизмерно поштовање и љубав према великанима и стварацима из царске Русије оправдано. Читајући обиље педантно сложених информација које је прикупио Делић учврстио сам мишљење да је комунизам био велико зло, које једино добро донео Србији што су због њега на нашем тлу обрели царски Руси!

Делић наводи, да су бројни су примери јединственог у историји пријатељства руског и српског народа, а највећи медју њима се свакако десио током Првог светског рата и после Октобарске револуције коју многи историчари називају октобарски преврат. Наступио је трогодишњи градјански рат, у коме је страдао велики број Руса, а Русија ушла у совјетску еру, супротну традиционалном руском бићу и вредностима. Први светски рат се за Русију завршио трагично иако је дала велики допринос победи савезника, односно поразу сила Осовине. Оборена је династија Романов која је за више од триста година човечанству подарила бриљантне ванвременске књижевнике, композиторе, оперске певаче, балетске уметнике, архитекте. Настао је највећи избеглички егзодус у којем је око два милиона Руса расуто по свету. Тек створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је више од 45.000 царских Руса, аристократа, грофова, уметника, писаца, професора, теолога, официра, њихових породица, и пружила им највиши степен самосталности. Због традиционално блиских веза ,велика већина, скоро 90 одсто избеглица смештено је на подручју Србије. Не мали број прошао је кроз нашу земљудаље ка Европи.

У Србију је стигла елита руске емиграције, како рече др Жарко Димић (рецезент “Руских Срба“), образовани Руси, дошли су као мелем на рану ратом разореном српском бићу. Србија је у тек завршеном Великом рату изгубила око 1.300.000 становника, скоро половину мушке популације, уништена је бројна инфраструктура, куће, цркве и манастири. Скоро да нема области у којој Руси нису оставили велики траг у обнови српског друштва и културе.

Ова врсна Делићева студија под насловом“Српски Руси, један век руске емиграције у Србији – наследје и поуке из прошлости“ доноси низ чињеница и дешавања која су претходила овим бурним догадјајима, који су променили ток светске историје. Поред околности које су довеле до пада династије Романов, убиства читаве породице цара Николаја Другог, закључења сепаратног мира Лењинових комуниста са Немцима, градјанског рата у Русији, Драго Делић у књизи ставља акценат на велика дела, односно наследје које су избегли Руси оставили Србији. Мала варош Сремски Карловци постала је незванична престоница избеглих Руса. Ту је било седиште последњег команданта царске војске Петра Врангела и његовог штаба, Руске православне заграничне цркве и њеног поглавара митрополита Кијевског и галицијског Антонија Храповицког. Широм младе Краљевине СХС али највише на територији Србије основане су образовне институције – кадетски корпуси, девојачки институти, гимназије који су наставиле да раде по школском систему какав је био у царској Русији.
У овој књизи у неколико поглавља обрадјене су бројне теме, о доприносу Србије и Русије завршетку Првог светског рата, подршци цара Никола Другог Србији, пресудном доприносу Солунског фронта за завршетак Великог рата, доласку и пријему руских избеглица, животу генерала Врангела у Србији, руским универзитетским професорима, академицима и оснивачима научних института, архитектама и градитељима модерне Србије, познатим писцима и песницима, лекарима, творцима „златног доба“ српског и југословенског стрипа, оснивачима и великанима српског Балета, Опере, најзначајнијој личности медјуратног и поратног позоришног живота Јурију Ракитину. Затим доприносу развоју српске кинематографије, сликарства, авијације. Први пилоти „Аеропута“, претече ЈАТ-а били су Руси.

Уметници престижних установа Баљшој тетра из Москве, Александринског и Маријинског из Петрограда, позоришних сцена Одесе, Кијева, Харкова, дали су пресудан допринос обнови културног живота у Србији. Оснивачи су српског Балета и Опере, који су овог пролећа обележили велики јубилеј, сто година успешног рада и наградјени Сретењским орденом. Ова књига нас враћа у то време када су примабалерине Народног позоришта Нина Кирсанова, Олга Соловјева, Марина Олењина, Маргарита Фроман пронеле славу српског балета на позорницама широм света.

Она чува од заборава тај медјуратни период, када је Београд постао један од незаобилазних европских културних центара. У Београд долазе водеће звезде тога доба, а наши уметници гостују по светским центрима. Кроз ненадмашни и дирљив дочек светске балетске легенде Ане Павлове, приликом посете Београду, у марту 1927. године, видимо колико су музичка култура и укус публике били на високом нивоу. Још на Железничкој станици дочекала је маса света, а ћувари реда имали су многои проблема да јој „прокрче“ пут до аутомобила. Наша Нина Кирсанова, пореклом Рускиња, тада је постала један од водећих чланова њеног великог мултинационалног ансамбла на турнеји по светским метрополама.

Краљице руске романсе Олга Јанчевецка одабрала је да живи у Београду, где је певајући по београдским ресторанима и на неким представама у Народном позоришту, привукла пажњу водећих европских продукцијских кућа. Јединственом интерпретацијом познатих руских романси обезбедила је заслужено место у српској и руској музичкој култури, али је данас потпуно заборављена. Почива на руском делу Новог гробља у Београду поред бројних уметника, професора универзитета, архитеката.

Књига нам доноси веома занимљиву биографију великана стрипа Дјордја Лобачева, који је оставио упечатљив траг у српској и руској култури, његовим записима о свом раду у Београду, медјуратном успону српског стрипа, учешћу у покрету отпора и ослободјењу земље. У време Информбироа морао је да оде са породицом у Румунију а после у Совјетски савез где се остварио у другим областима, али наставио да долази у Србију и сарадјује са водећим издавачима књига и стрипа, Просветом, Политиком, Дечјим новинама из Горњег Милановца. Такодје и приче о осталим члановима чувеног „Београдског круга“, једног од водећих центара европског стрипа; Николи Навојеву, Алексију Ранхнеру, Сергеју Соловјеву, Ивану Шеншину, Константину Кузњецову, Владимиру Жедринском, издавачима Анатолију Ивановићу Прицкеру и Александру Јефимовичу Ивковићу.

Посебно је занимљиво поглавље о свакодневном животу обичних и знаменитих људи где се налазе приче о судбинама појединих личности и породица, ненадмашним казочким „џигитовкама“, због којих су уводјене додатне линије до хиподрома на Царевој ћуприји, о Гриши Сперанском и његовом друштву из Врњачке „Швајцарије“ посвећеном Врангелу и грофу Рајевском, којег је велики Толстој овековечио у лику Вронског. А нарочито је дирљива прича о Калмицима, једином будистичком народу у Европи и њиховом јединственом насељу у Малом Мокром Луку на периферији Београда, њиховом храму (једином будистичком у Европи), о томе како су вешто копали темеље палате Албанија и других београдских градјевина, љубави према коњима, генералима и племићима који су постали умешне занатлије и творци рукотворина.

Калмници су били толико велики антикомунисти који желели да у Србиј одчекају Црвену Армију. Колективно су се иселили прво у Немачку, па онда у Америку. Делић открива да су три Калмника остала у Србији и то браћа Љаља и Бакуљ – Зољванов и Учур Куљдинов, фудбалер, који каријеру завршио у Зренанину. Љаља је захваљујући једном америчком продуценту постао глумаац који забележио улога уз Ђину Лолобриђиду и Дзека Николсона. Био је Богом дан за улоге Татара, Монгола и Кинеза!

Једно од поглавља посвећено је новом таласу избеглица из Русије и Украјине, који нам, како Делић истиче, показује да Други светски рат није решио нека кључна питања. Исти проблеми појављују се на суров начин после стотину година. Не улазећи у политизацију рата у Украјини, ово поглавље нам доноси податке о позитивном утицају овог новог талас избеглица. Процењује се да је у Србију дошло око 150.000 руских и скоро десетак хиљада украинских избеглица. То су оквирни подаци јер неки одлазе даље, долазе нови, али успореније него почетком ратних дејстава. Сада долазе углавном млади, студенти и пословни људи који су пре рата сарадјивали са страним компанијама а тренутно због санкција или отежаних услова пословања нису у могућности да раде у Русији и Украини. И једни и други у својим земљама нису пожељни због избегавања војне обавезе, али рачунају да ће се временом тај однос променити.

Као што је познато, Украинци су масовно одлазили у Пољску, Немачку и друге западне земље где су веома пожељни због недостатка радне снаге, док је Србија за Русе, као и пре сто година најпожељнија дестинација, због традиционално јаких веза и културе. У Србији је према подацима Агенције за привредне регистре, за годину дана основано око 1.500 привредних друштава и 5.000 предузетничких радњи, чији су оснивачи највећим делом Руси. Њихова делатност су претежно ИТ сектор, консултантске активности и трговина на велико. Седиште фирми је претежно у Београду, мањим делом у Новом саду, Панчеву, Јагодини и другим местима.

Ево како поручити књигу

Русима, који су силом прилика дошли у Србију, где су оставили неизбрисив траг, опширније можете наћи у јединственој књизи Дргољуба Делића „Руски Срби“, коју можете поручити на: е-маил: драгоделиц59@гмаил.цом и на телефон 064/8398-402.

Извор: Тамо далеко 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: