Као православац не могу да учествујем у нападу на братски народ“ – Маринос Рицудис
1 min read
Маринос Руцидис са патријархом Иринејем
Похвала аутору: Kaда сам прочитала да је срж ове вежбе властити вредносни критеријум у процени људи на основу њихових речи или поступака, знала сам да ћу одабрати патриотску тему. Пробирањем по глави, на памет ми пада управо гест, у овом раду исказан кроз реченицу Мариноса Рицудиса.
Реч је о херојском потезу горе поменутог Мариноса који је, осуђен је на 2 и по године затвора од стране Војног суда у Пиреју, одбивши да учествује у НАТО агресији на Србију 1999. године.
Управљајући фрегатом ‘Темистоклис’, грчкии капетан, оглушио се о наређење и вратио брод у луку. Упркос бројном грчком народу који стаје уз њега, он бива осуђен на затвор.
Поред свих недаћа, избачен је из службе.
– Храбар је био ваш народ који је против свих водио борбу без икаквих шанси – рекао је Рицудис, захвално одбивши орден из Србије.
Ипак, Свети архијерејски синод СПЦ додељује му је Орден Светог цара Константина, зарад његове жртвене љубави према братском српском народу.
Kратко образложење: Алфа и омега је у почетку његове реченице – Као православац… Православље – у дословном преводу исправно или правилно мишљење. Врлина којом се објашњава сваки морални аспект овог човека, спречавајући га да нападне већ разорену земљу.
Узрок: Наведено образложење за мене је и најбитнији узрок. Људи су охладнели, а њему духовна повезаност говори да ипак начини корак у назад. Могавши да донесе ову одлуку и без наговештаја да је православац, он се за то помињање одлучује откривајући извор свог размишљања.
Разборитост бива његова врлина, као лакоћа увиђања шта је исправно учинити у разним животним ситуацијама.
Противно: Покушај да се оваквом поступку нађе мана, једнак је понижавању људских врлина које теже савршенству духа. Светске силе одржавају први принцип, али је на људским вредностима да превагну и њима се одагну.
Пример: Многи на ово дело гледају као на херојско, али ово није пука храброст. Ломећи се у себи, Маринос доноси решење које није добро по њега, али је морално исправно. Како говори наш Стари Патријарх Павле “Невоља је било и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди – то само од нас зависи.” овим примером ствара се потпора за уверљивост поменутог геста.
Хвала капетану Мариносу Рицудису. Хвала и Вама што нас подсећате на постојање људи и тако нас снажите да и ми …
Poštovanje za heroja