Кандидат Драган Богојевић ипак враћа логику у Црну Гору, али не Логику старогрчких филозофа, већ ону са политичким законима Ђукановићевог лукавог визанатизма.
На основу праксе може се уочити да се Ђукановић (давно) одлучио за учење технологије власти од „класичара“: Стаљина и Дућеа (није се баш смио одлучити за нацистичку, коцлогорску „технологију“, осим што није могао одољети Гебелсовоској школи пропаганде). За Ђукановића треба знати да га је још као омладинца-активисту у Цк СКЈ (пред крај 80-тих и СФРЈ) изабрао Стипе Шувар за свог ђака али је кошаркаш Мило убрзо потрчао у загрљај будућег побједника Слободана Милошевића).
Када сам написао да је Логика протјерана давно из Црне Горе, мислио сам на здрав разум а не на, ипак владајућу, овдашњу политичку „логику“ којом је Технолог заразио углавном све политичаре у Црној Гори, што је врло суморна перспектива за Црну Гору након овдашњег Каудиља!
Технолог владања Црном Гором, када бира ново лице за важно мјесто у његовим феудалним институцијама јесте: испалити потпуно неочекивана имена која ни сама не знају да је икоме пало напамет њихово име и редовно се искрено изненаде „великодушношћу“ „Господара“.
Ђукановић онда, као Јосиф Висарионович Џугашвили, посматра подозриво,испод ока, како се понаша „срећни добитник на лутрији валсти“ који не зна што га је снашло ни што да ради јер је затечен „предлогом“! То је нашем „Џугашвилију“ уједно и „пробни балон“ за јавност. Ту Такитуку је писац овоих редова уочио у РТЦГ када се бирао насљедник Радована Миљанића у Радију ЦГ за главног уредника „ад интерим“: тадашња три истовремено испаљена имена пренеразила су саме „изабранике“ једнако као и све у РТЦГ! Особа која је била краће вријеме в.д. осјећала се као риба на сувом јер није знала што и како да ради да би „положила“ неочекивани испит код Ђукановића а нико из власти није јој се приближавао да би се видјело хоће ли се сама снаћи „како треба“ и коме ће поћи да „пољуби руку“ и кога ће слушати.
Након што се привремено снашла хватајући везу у самој „Првој фамилији“, утврђено је да не испуњава формалне услове са високом школском спремом (није прошао довољан број година од дипломе до избора за галвног уредника). Онда се појавио као „озбиљан“ кандидат Будимир Раичевић, што је шокирало све у РТЦГ (јер до тог тренутка нико није знао какав новинарски задатак да му да ни у градској хроници, осим да стоји у ходнцима током радног времена, иако је „парадоксално“ дипломирао журналистику у Сарајеву) да су многи морали сјести и попити чашу воде са размућеним шећером да не вргну.
Кажу да је један и сада веома познати новинар а тада члан Савјета казао: “Људи, доста је било шале, хајде да избаеремо главног уредника Радија!“.
Изабран је Будимир Раичевић. Сада је „на власти“ у, за политичре неважни, Радио треће име из првобитног шпила „асова“ – Радојица Булатовић, који је изгледа, најтеже успио „продати душу неком Ђаволу“ иако је био веома упоран (сумњива ратна прошлост, велико обожавање „добре капљице“ и слично)…
Након ове дигресије, нужне за схватање „технологије“ владања љубитеља класичних диктаторских школа, препознајмо ту „технологију“ у случају Позитивна-СДП.
Било да су његови ђаци из Позитивне и црногорска Сива еминенција (Кривокапић) ту науку примјенили за изборе у Подгорици, било да је „идеја“ са Николом Мартиновићем потекла од самог Ђукановића показује да су „опозициони“ и „полуопозициони“ ђаци Јосифа Црногорског свакако савладали „политичке“ лекције учитеља!
У овом градоначелничком случају, из „шешира“ афере Телеком извађен је као зец НИКОЛА МАРТИНОВИЋ. По објашњеном сценарију оног који се у свему овоме не гласка, као да није лук ни јео ни мирисао, сестрин колега из Монет-Телеком ујдурме је први пробни балон који треба да изазове запрепашћење, да се одбаци и онда тек „измисли“ неупоредиво прихватљивије име Ако у Радију ЦГ ни једно име након Радована (сада) Приштинског (амбасадора) није било „јестиво“, за градоначелника треба убацити у игру име које може да узме много гласова и тако ослаби ДФ!
Драган Богојевић је име само у одређеним круговима који се и не дотичу круга градоначелника али то није важно јер он и не треба (и не може бити градоначелнички ни близу равана Мугију) бити практични и ефикасни мајстор градске управе и способности. Чак ни Ајнашатјн би вјероватно био веома лош градоначелник иако генијални физичар (и филозоф)!
Богојевић није ни неполитичка ни нестраначка личност иако је свој курикулум обогаћивао и дриугим активностима. Ако је неко био директор Завода за школство то значи да је морао имати „прокуру“ Мила Ђукановића. Ако је потом пожелио неко ново искуство не би га могао имати без климоглава истог Ђукановића (а то значи: не шкодити власти ничим).
Уосталом завиримо само мало у његов бекграунд.
„ПОБЈЕДА“ , чет, 26. дец, 2013
Форум 2010 основан је у фебруару 2010. као невладино удружење којег чине истакнуте јавне личности, а за предсједника изабран је некадашњи лидер Социјалдемократске партије Жарко Ракчевић. Циљ ове организације, како су тада најавили, је „изградња другачије Црне Горе, по узору на европске демократије“.
У тексту оснивачке декларације наводи се да су чланови Форума „сагласни да је изостанак суштинских, системских промјена довео до забрињавајуће ситуације у Црној Гори, слабљења њених институција, урушавања друштвених вриједности, недјелотворности правног поретка, неодлучности у борби против организованог криминала и корупције“.
Међу групом црногорских интелектуалаца који су, незадовољни стањем у држави, основали Форум, нашли су се, између осталих, бивши шеф црногорске дипломатије Бранко Луковац, генерал у пензији Благоје Граховац, историчар Шербо Растодер, књижевник и публициста Балша Брковић и адвокатица Азра Јасавић која је сада члан Позитивне Црне Горе. У Форуму 2010 је, како је недавно и сам изјавио, и бивши министар здравља Миодраг Царо Павличић.
Ракчевића је на челу Форума послије око годину и по наслиједио Драган Богојевић да би убрзо то удружење постало неактивно.
Разлог за прекид рада проузрокован је тиме што се дио те организације политички ангажовао у Позитивној Црној Гори, док је дио ушао у Политички савјет ове партије.
У септембру ове године Форум 2010 је најавио повратак на јавну сцену и изабрао ново руководство.
За предсједника постављен је поново Жарко Ракчевић са мандатом од двије године.
Професор Драган Богојевић заједнички је кандидат за носиоца листе СДП-а и Позитивне за Подгорицу као нестраначка личност, пишу Дневне новине. Према сазнањима тог листа, Богојевића је предложила СДП, а договор да он буде кандидат постигао је предсједник социјалдемократа Ранко Кривокапић. „Богојевић је апсолутно прихватљиво рјешење за обје чланице коалиције. Име кандидата одлучено је још раније…“.
1.Нека Сива еминенција из СДП-а (која не смије сама изаћи на изборе јер има горко искуство са бројем гласача када се усудила да се опроба сама ту и тамо и, потом, брзо потрчала у топли загрљај ДПС-а из кога се не мора сама мјерити са вољом бирача), полако излази са тврдњама! Још смо понеки задржали у „меморији памћења“ (јер је било скоро) како се појавио Никола Мартиновић уз објашњење „да су се обје чланице колаиције (СДП-Позитивна) постигле начелан договор да тај адвокат буде кандидат“? Кривокапић је рекао ипак једну истину: „…име кандидата одлучено је још раније…“, само што није рекао да је то Богојевић!
2.Погледајте горе што је написала режимска „Побједа“ у децембру 2013 о Богојевићу. Заступници европске демократије из „Форума 2010“ радили су док им је на челу био Жарко Ракчевић а престали да раде када га је замјенио Богојевић. Зашто? Зато што, пише „Побједа“ :“ Разлог за прекид рада проузрокован је тиме што се дио те организације политички ангажовао у Позитивној Црној Гори, док је дио ушао у Политички савјет ове партије.
3.Када је отишао Богојевић и вратио се Ракчевић, Форум је опет прорадио!
Никола Мартиновић изгледа разочарано и смушено сада. Нека се не плаши ништа ако се није замјерио Шефу Црне Горе или ако „Господар“ није одлучио да му уздигне име са овом фиктивном кандидатуром довољно високо да може бити „бачен судским лавовима“ („Телеком“) као „крупно име“ ради замзивања очи ЕУ као са отписаним Светозаром Маровићем!
Ако се није замјерио, Никола Мартиновић ће свакако добити неку утјешну и удобну синекуру у власти као утјеху и награду што је био само „пробни балон“. Ако се буде љутио на сву игру чија је жртва био (ако се није договорио да то управо тако буде), тешко њему!
СДП дефинитвно спрема себи спас са Позитивном под руку (као са „опозицијом је“) ако ускоро ДПС пропадне уопште у Црној Гори јер је она читава једно „девастирано Беране“ (као што један министар рече своме пријетељу недавно: „у економију нам је ударио гром као у коприве“). Јадни Ранко. Може бити „неко“ само ако сам не излази на изборе а Позитивна се уграђује у власт ако ова ипак опстане, а ако не, она је, забога „опозициона странка“, Зар, ко би рекао?
ДФ ће ипак остати губитник када овакава четворочлана „Тројка“ (Богојевић+ ДПС+СДП+Позитивна) крене у јуриш. Обратите пажњу да ово мућкање може бити опасна и погубна проба и за праламентарне изборе! Чак ДФ и неће бити губитник него ми, грађани Црне Горе што их не оставимо све њих саме без нас око изборних кутија или се коначно не одлуче да истински напусте Скупштину јер је очигледно да им се „Пета колона“ добро завукла у кичмену мождину…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
