Камена успаванка

Стеван Раичковић
Успавајте се где сте затечени
по свету добри, горки, занесени,
ви руке по трави, ви уста у сени,
ви закрвављени и ви заљубљени..
Зарастите у плав сан камени
ви живи, ви сутра убијени,
ви црне воде у беличастој пени
и мостови над празно извијени..
Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невини,
Успавајте се тужни, уморени.
Последња птицо: мом лику се окрени,
изговори тихо ово име
и онда се у ваздуху скамени.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Браво за избор! Не заборавимо поезију у овом непоетичном времену.