Како су настали и зашто су се појавили „жути прслуци“
1 min read
Протест "жутих прслука" у Паризу (Фото АП -М.Е.)
Петнаестог децембра 2018. године, троје „жутих прслука“ је на тргу испред париске опере прочитало саопштење упућено „француском народу и председнику Републике Емануелу Макрону“.
Његове уводне речи: „Овај покрет припада свакоме и никоме посебно. Он је израз народа ком се већ четрдесет година отима све оно што га је уверавало у то да он има вредност и будућност.“
За мање од месец дана, љутња због повећања пореза на гориво прерасла је у свеопшту друштвену дијагнозу – истовремено социјалну и демократску. Покрети који окупљају слабо организовани део становништва најчешће се убрзано политизују. Налазимо се у тренутку у ком „народ“ сматра да му је „будућност отета“ годину и по дана након што је већински гласао за човека који се хвали да је одувао обе владајуће партије претходних тачно четрдесет година.
Па ипак, вођа је попустио – као и бројни прваци његовог соја који су му претходили. Они су такође били млади, насмејани, модерни: Лорен Фабијус, Тони Блер и Матео Ренци. Либерална буржоазија верује да је жртва окрутне преваре. Председнички избори 2017. године – чудо, провиђење, деуx еx мацхина – пробудили су јој наду да ће Француска остати срећно острво усред хаоса на Западу. Док је Макрон полагао заклетву уз звуке Оде радости, британски недељник Економист, еталон расположења међународних владајућих класа, представио га је на насловници како, попут Исуса, хода по води са осмехом на лицу, у оделу савршеног кроја.
Вода је пак прогутала нашег вундеркинда – превише увереног у сопствену процену и превише равнодушног према економској позицији других. Током предизборне кампање друштвени проблеми служили су само као украс, и то углавном како би се уз помоћ њих објаснио избор оних који су гласали за „погрешне“ кандидате. Ипак, на крају, када се „дугогодишњи бес“ нагомилао и када је власт наставила да долива уље на ватру без икаквог обзира према онима који су гурнути до границе издржљивости, „чудовиште“ (како је покрет назвао Кристоф Кастанер, министар унутрашњих послова) излетело је из свог кавеза. У том тренутку, све је постало могуће.
Извор: Недељник
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
