У Црној Гори на снази је наранџасти метеоаларм и данас ће бити веома топао дан. Метеоролози најављују још топлије дане. Високе температуре утичу и на здраве особе, раздражљиви смо и врло често нервозни, кажу љекари што је нормално за овако вреле дане. Међутим, највише сметају хроничним болесницима.
Љекари савјетују како да се заштитимо од великих врућина.
Одржите свјежину у свом дому
• Одржавајте стан расхлађеним.
• Собна температура би требало да је испод 32°Ц у току дана и испод 24°Ц током ноћи. То је нарочито важно за дјецу, особе старије од 60 година или особе са хроничним здравственим проблемима.
• Вентилатори могу пружити олакшање, али када је температура у просторији изнад 35°Ц нису дјелотворни, чак могу бити и штетни јер поспјешују кружење врућег ваздуха.
• Боравишне просторије треба провјетравати током ноћи, а дању затворити прозоре и спустити заштитне ролетне.
Избјегавајте врућине
• Боравите у хладу и избјегавајте директно излагање сунцу.
• Избјегавајте изласке током најтоплијег дијела дана, од 10х до 17х.
• Ако није могуће обезбједити да ваш дом (или барем једна просторија у стану) буде расхлађен, треба провести два до три сата дневно у расхлађеном простору (као што су нпр. климатизоване јавне зграде и сл.).
• Ако морате обављати напорне активности учините то током хладнијег дијела дана, а то је обично ујутру између 04:00 и 07:00 часова.
• Избјегавајте тежак физички рад током најтоплијег дијела дана. Током рада је препоручљиво да правите чешће и краће паузе да би сте се освјежили.
Уносите довољно течности и расхлађујте се
• Уносите редовно довољне количине течности, не чекајте да осјетите жеђ.
• Потрудите се да уз себе увијек имате воду за пиће.
• Избјегавајте алкохол, газиране, зашећерене и превише расхлађене напитке и не претјерујте са уносом напитака који садрже кофеин.
• Туширајте се и купајте више пута у току дана млаком водом.
• Могу се користити и хладне облоге, пешкири, сунђери, расхлађивање ногу у хладној води итд.
Једите чешће мање обилне, лагане оброке
• Једите довољно свјежег, добро опраног воћа и поврћа.
• Избјегавајте масну и зачињену храну, сухомеснате производе, као и слаткише
Прикладно се облачите
• Носите свијетлу, комотну одјећу од природних материјала (бољи су избор од синтетичких материјала јер упијају зној и не ометају његово исправање са коже).
• Користите лагану постељину по могућности без јастука како би избјегли акумулацију топлоте.
• Ако излазите, носите шешире широког обода и сунчане наочаре.
• Користите заштитне креме за сунчање широког спектра.
• Дуготрајно излагање сунцу може изазвати оштећења коже, опекотине, алергије, оштећења очију, друге дегенеративне и малигне болести коже.
Помозите другима
• Контактирајте чланове породице, пријатеље и комшије који проводе већину свог времена сами (нарочито старије или болесне особе).
• Осјетљивим људима је потребна помоћ и треба их обићи бар једном дневно у вријеме великих врућина.
• Разговарајте о заштити од врућина са својом породицом. Свако би требао да зна како да се понаша за вријеме великих врућина у складу са својим здравственим стањем и активностима.
Ако имате здравствене проблеме
• Чувајте лијекове на температури испод 25˚Ц или у фрижидеру (прочитајте упутства о чувању лијека са паковања).
• Тражите савјет љекара ако имате неку хроничну болест или узимате више лијекова.
Ако се ви или неко други осјећа лоше
• Потражите помоћ ако осјетите вртоглавицу, слабост, узнемиреност или имате интензиван осјећај жеђи и главобољу и премјестите се на расхладјено мјесто, што је прије могуће;
• Попијте воду или воћни сок да надокнадите течност;
• Уколико осјетите болне грчеве у мишићима, нарочито у ногама, рукама или трбуху, одмах се одморите јер се они најчешће јављају након физичке активности током врућина;
• Током интензивног знојења долази до поремећаја равнотеже електролита у организму па их треба надокнадити;
• Уколико грчеви или остали симптоми не пролазе или се погоршавају потражите помоћ љекара.
• Ако су присутни симптоми који указују на могућност настанка топлотног удара (врућа и сува кожа, грчеви, несвјестица, бунило) треба одмах позвати хитну помоћ (број 124 за цијелу Црну Гору) или особу транспортовати у најближу здравствену установу.
• Док чекате медицинску помоћ, особу треба премјестити на хладније мјесто, ставити је у водораван положај и подићи јој ноге. Расхлађивати је хладним облогама на врату, пазуху и препонама, и прскати јој кожу хладном водом.
• Ако је особа без свијести, треба је поставити да лежи на страну (због проходности дисајних путева).
ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
