Како се Цетиње развијало у Краљевини Југославији, и како је пропало под тридесетогодишњом влашћу ДПС
1 min read
Пропаст Цетиња
Цетиње, историјска и духовна престоница Црне Горе, доживјело је велики процват и препород све до 1990, када је почело његово пропдања под режимом ДПС.
Хронологију развоја и пропадања на свом фб профилу је објавио публициста Јован Маркуш.
У времену 1921-1941 за вријеме Краљевине Југославије у цетињској општини је изграђено и обновљено сљедеће:
Зграда Зетске бановине,
Зграда општине Цетиње у Његошевој улици у којој је данас Пошта,
Зграда суда код Владиног дома која данас не постоји,
Зграда Дивизије у Бајовој улици,
Зграда Конзисторије тј Црквеног суда,
Зграда данашњег Архива Црне Горе,
Хипотекарна банка у којој се данас налази Министарство културе,
Зграда Гимназије,
Зграда основне школе Његош,
Зграда женске занатске школе у Бајовој улуци,
Зграда дјечијег вртића у Иванбеговој улици,
Хигијенски завод код Његошевог парка,
Комплекс Банских станова у Новој Вароши,
Комлекс Војних станова на Обилића пољани и вила у Скадарској улици ,
Стамбена зграда ,,Задружног дома у Његошевој улици,
Чиновнична зграда у Новој Вароши звана ,,Голубарник“,
Здрада Музике и пјевачког друштва у Новој Вароши
Возарски ескадрон у Доњем пољу,
Војно убојно складиште на простору некадашњег старог ,,Обода“
Проширена и дограђена Државна болница,
Обновљено позориште Зетски дом који је аустроугарска војска на крају рата спалила,
Обновљени или боље рећи поновно изграђени ,,Гранд Хотел“ (некадашња ,,Локанда“)
Обновљен Официрски дом на Дворском тргу
Пут Цетиње – Будва
Жичара Котор – Крстац на Његушима
Споменик ,,Ловћенска вила“ погинулим добровољцима под Медовом рад Риста Стијовића,
Споменик краљу Александру који су срушили италијански фашисти и црногорски сепаратисти 1941.г. рад Ивана Мештровића,
Споменик погинулим омладинцима на платоу код Биљарде који су срушили италијански фашисти и црногорски сепаратисти 1941.г.,
Започета изградња Саборног храма на Новој џади коју је спријечио Други св рат….итд.
Данас је већина од ових објеката заштићена као споменици архитектуре.
У времену 1990-2020 у Цетињској општини је уништено сљедеће:
Електроиндустрија ,, Обод,, ,, више не постоји,
Аутотранспортно предузеће ,,Бојана,, више не постоји,
Аутопревозно предузеће ,,Тара,, више не постоји,
Индустрија модне куће ,,Кошута,, више не постоји,
Предузеће за путеве ,,Ловћен пут,, више не постоји,
Трговинско предузеће ,,Тргопромет,, више не постоји,
Трговинско-производно предузеће ,,Монтена,, више не постоји,
Веледрогерија ,,Санитас,, више не постоји,
Производни погон ,,Галенике,, више не постоји,
Предузеће ,,Бијели Боксити“ више не постоји,
Цетињска банка, више не постоји,
Хотелско предузеће ,, Гранд” затворен и пропада
Уколико неко из акуелне ДПС власти има другачије податке нека ме демантује, поручио је Маркуш.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bice opet Cetinje lepo i slavno,prolaze polako ova vremena nesojluka i komunizma.
Сада постоји само ФК ЛОвћен и кафићи и црква звана гробница, и портед тога народ бира људе који су им то приредили,није обајшњиво али је истинито!
A kako da nije ništa stvoreno i obnovljeno gospodine Markuš!?
Fašizam,
Nesojluk,
Mržnja među braćom,
Sektašenje,
Lopovluk,
Putevi droge, duvana, bijelog roblja…
Komunjarska industrijalizacija nije uspjela niđe pa ni na Cetinje. Što nema veze s tim što su Cetinjani najbizarniji primjerci ljudskog roda.
Stvarno, u šta su se izrodili Cetinjani, skoro smo pričali koliko je gadova cetinjskih doprinijelo da svakodnevno potpaljuju i kidaju živce jednm čovjeku da se osveti… Neka je laka crna zemlja poginulim i umrlim a teška i preteška ovim potpaljivačima.
НЕВЕРОВАТНО КОЛИКО ЈЕ УНИШТЕНО ПРЕДУЗЕЋА У ЦЕТИЊУ! НИШТА НОВО И ПАМЕТНО НИЈЕ УРАЂЕНО!
pa se cudite sto se montenegrini ljute, vidite kako su ih Karadjorddjevici mucili i ugnjetavali.
Svaka čast i hvala na tačnim podacima i informisanju.
A ko bolje zna što se dešavalo na Cetinju,od rodjenog Cetinjanina. Joco Markuš je personifikacija svega onoga dobroga, što je Cetinje nekad bilo,i što bi trebalo biti i dalje,ali se bojim da od toga nema ništa. To je sada grad mrzećih,nesrećnih ljudi,koji jedva sastavljaju kraj sa krajem,iz kojeg se bježi,dje god ko može. A nekad se u njega dolazilo. I ostajalo.
Tužno.