Kako sam proveo “zimski raspust”

Piše: Goran Petronijević, advokat i član Pravnog saveta IN4S

Blještavo, sunčano, snežno jutro na krovu Srbije. Vreva skijaša i ljubitelja zimskih sportova. Žamor na mnogo jezika…

Rumunski, kineski, ruski, bugarski, albanski…i naravno engleski. Skijališta Srbije i mnogobrojni ugostitelji, trljaju ruke i bradu. Reklo bi se turistički raj! Posmatram lepotu, kakvu samo Bog može da ukomponuje. Blještavo bele padine, prošarane nijansama pravog zelenila. Pogled, do beskraja svih čula. Pažnju mi privlači vremešni turista okružen šestoricom neobičnih skijaša, reklo bi se ne baš toliko vičnih čarobnim daskama.

Vremešni turista nakon izlaska sa žičare, zastaje, podiže zaštitne naočare i čini se uživa u malo pre opisanom prizoru. Ostali “skijaši ” iz njegovog društva, raspoređeni u polukrug, umesto da gledaju ono šta gleda, očigledno njihov gazda, gledaju u nas.

Namerno lagano klizim na skijama ka njima oponašajući nespretnost skijaša početnika, kako bih im se približio. Izbliza prepoznajem vremešnog turistu. Njegova ekselencija, ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil, 1999. vatreni zagovornik i podstrekač bombardovanja SRJ i proterivanja Srba!

Uuuhh!

Pokvari mi dan.

Vratio se na mesto zločina i gleda u čudu da bezbroj kasetnih bombi bačenih na ovu lepotu,nisu očekivanu štetu napravile.

Nekoliko stradalih minera,čobana i divljih zveri je bio ceo rezultat besomučnog bombardovanja.

Možda paranoično tumačim pravac njegovog pogleda. Prvo prema Leposaviću, a onda na levo ka istoku. Zaličio mi je na geometra, koji vrši prethodno osmatranje, pre nego uključi instrumente.

Ne gledajte ekselencijo na jugoistok! Tamo je Radan, moj Radan i nije ni na prodaju ni za pregovaranje!

Gledajte svoja posla, pod uslovom da to nije naše Kosovo i Metohija.

“Davajte rebjata,pošli”,ču se iza nas. Ekselencija se trže, pogleda ljutito u pravcu par dečaka, u trobojnim jaknama sa natpisom “ROSSIJA”.

Ljutito, nabaci brile na oči i napokon krenu …daleka mu lepa kuća…. Ode da održi govor na Srpskom Davosu. Skaradna metafora za nekakav skup dokonih otimača tuđe muke sličnih mr. Hilu! Krećem potpuno u drugom pravcu…po inerciji, sa osećajem blagog zadovoljstva, onako po srpski. E neka je i njemu neko pokvario ovakvo jutro!