Како сам прихватио Дражу, а одбио Анџелину
1 min read
„Равна гора” није серија о Дражи, већ о почетку борбе против фашизма, и ономе што се дешавало овде за време Другог светског рата. Михаиловић је само део те приче, али тај сегмент највише голица и интригира јавност – каже глумац Небојша Глоговац који у серијалу „Равна гора”, по сценарију и у режији Радоша Бајића, чије је емитовање у току на РТС-у, тумачи лик Драгољуба Драже Михаиловића, а појавиће се у четвртој епизоди.
Колико сте били упознати са ликом и делом Драже Михаиловића пре снимања овог серијала?
Знао сам доста о тој теми. Видео сам снимак са суђења где се види гестикулација и чује његов глас, али материјала је иначе мало, јер је брижљиво скриван. Радош Бајић нам је пренео искуства из Аустралије и Канаде, потомака из Дражиног покрета, читао сам документе, и од тих делова склапао колаж, а остало је глумачка интуиција.
Ваша породична историја повезана је с овом темом, и ову улогу сте посветили свом деди…
Мој деда је из села Драмишева, 24 километара изнад Невесиња, где су људи живели по традиционалним узусима. Почетком рата је по њих дошла јединица да их води у партизане. Нису пристали на то, заробили су ту партизанску јединицу, и после рата им је суђено због тога. Мој деда је добио 10 година затвора у Фочи. Дуго година након тога, одлазио сам код деде у Драмишево. Уз фењер су се окупљали људи из села и причали приче у којима су Тита, из предострожности, а делом сигурно из презира, спомињали са „онај”, да не бих, кад се вратим кући, препричавао те приче у школи, јер би мој отац у најмању руку завршио на информативном разговору.
Да ли серијал објашњава контроверзе око Дражиног лика и дела или се обрачунава с њима? Мислим на контроверзе које се односе на њега као антифашисту, а касније му се приписује сарадња са окупатором.
Све је толико слабо истражено да свака информација која одудара од увреженог мишљења комунистичке пропаганде јесте инцидент. СКОЈ је протестовао пре емитовања серије и пре почетка снимања серије, а нису ни погледали серијал. А поента нашег рада јесте истина. Између осталог и та да су се четници први борили против фашизма прве две године рата. То се прећуткује, да су четници држали одступницу партизанима на Кадињачи, да су сарађивали једно време…
Првих десет епизода је обрађено до формирања равногорског покрета, ту још нема преговора са Титом. У причама људи чули смо да је у три сусрета Тита и Драже, Дражи саветовано: „Убиј га или ће он тебе”, а Дража је одговарао: „Дао сам официрску реч да је безбедан.” Када је дошло време да се узврати истим начином, Дража је стрељан. Пошто је сврха пропаганде била да прикрије заслуге друге стране, ми ћемо их сада само открити. У бајковитим филмовима о партизанима, Бата Живојиновић је побио стотине хиљада Немаца, десеторицу једним метком, и свима је јасно да то није могло баш тако. Да ли је могуће да су сви у краљевој војсци били крволоци, са брадом. Није могуће. Краљева војска је била заљубљена у своју отаџбину, а то у филмовима не може да се примети. Видимо само преспремне партизане који се храбро боре против окупатора. Сврха „Равне горе” јесте да ни једни ни други не буду блаћени, већ да разумемо обе стране, са дистанце која нам омогућава такав став. Да видимо зашто се народ, нападнут великом силом, окреће сам против себе. Зашто креће брат на брата, зашто се убијају међусобом, уместо заједно против фашиста. И колико је то проклето и ружно. Зашто нисмо били заједно, у једној идеји, па после ћемо да решавамо унутрашње проблеме. Вероватно наш географски положај одређује заинтересованости разних страна за овај простор, утицаји стварају антагонизам, а кад се двоје свађају, трећи се користи.
Да ли ће овај сценарио рећи ко је добар момак: четник или партизан?
Добар момак је добар момак, био он четник или партизан. Добри момци су и Хрвати, и муслимани и Срби. Али свуда има и лоших момака. Комичан је СКОЈ, где нико нема мање од 70 година, па да кажемо да је њихов бунт младост-лудост. Ако желе, у серији ће наћи лоше ствари, као што новинари од муве могу да направе слона. Ко хоће поштени приступ, тешко ће наћи величање неке стране. Најбитније је размети људе у датим околностима, не морамо их волети нити се идентификовати с њима. Села из којих су четници и данас су намерно скрајнута, њихови путеви су растурени, ван токова новца и саобраћаја.
