Kako je Slovenija reagovala na koronu

Piše: Nikola Milovančev

Predsednik Srbije g. Aleksandar Vučić je u izjavi 2. aprila pohvalio Austriju i Sloveniju zbog uspeha u borbi protiv korona virusa. Posle toga se i g. Muharem Bazdulj dotakao teme borbe protiv pandemije virusa u drugim evropskim zemljama, u vrlo lucidnom tekstu u „Politici“ („Dve ključne nedelje“). Pokušaću zato da malo opširnije opišem situaciju u Sloveniji, koju pažljivo pratim, a za koju je g. Vučić istakao da se „fantastično bori“. Dakle, da vidimo šta se može naučiti od drugih.

U Sloveniji se kasnilo sa uvođenjem mera kontrole na granici, koja je uvedena tek 11. marta, iako je situacija u severnoj Italiji bila alarmantna već krajem februara, a prvi slučaj zaraze u Sloveniji registrovan je 4. marta. Možda je razlog neodlučnosti bilo iščekivanje izbora nove vlade: stari premijer Marjan Šarec je odstupio krajem januara a vlada desnog centra Janeza Janše sastavljena je tek u petak, 13. marta. Novoizabrani premijer se posle izbora obratio sažetim ali jasnim saopštenjem o merama za suzbijanje virusa: za to mu je bilo potrebno šest minuta. Odmah se počelo s odlučnijim merama.

Od ponedeljka, 16. marta, zatvorene su škole, prekinut je javni saobraćaj i otkazane javne priredbe, zatvorene su neprehrambene trgovine, zanatske ranje, teretane, kladionice itd. U nekim segmentima situacija je bila suprotna merama u Srbiji: dok je u Srbiji sa radom prvo prestala Narodna skupština, a frizerske radnje, teretane i kladionice nastavile su s radom do 1. aprila, u Sloveniji se stalo na stanovište da je parlament ustavno najviši organ vlasti u državi i da vlada ili predsednik, koji su po hijerarhiji niži nosioci vlasti, ne mogu da odlučuju o radu skupštine odnosno da prekidaju njen rad.  Vlada je čak želela da parlament stalno zaseda, da bi mogle da se uvode ekonomske mere za koje su bile nužne promene zakona: prvi paket mera, usvojen u martu, bio je u visini od oko tri milijarde evra. U tom paketu su donesene mere za očuvanje radnih mesta i delovanja preduzeća, pomoć samozaposlenima, poboljšanje socijalnog položaja stanovništva, pomoć poljoprivredi itd. Drugi paket mera, koji je parlament usvojio krajem aprila, doneo je oko dve milijarde sredstava, pre svega kao kreditnu liniju za likvidnost privrede.

Sada, u maju, priprema se treći paket mera, pre svega u oblasti jačanja privrednog rasta, infrastrukture i pomoći turizmu. Iz tih razloga su parlamentarni odbori i sam državni sabor (»Državni zbor«) u neprestanom delovanju. Prihvaćena je i jedna dopuna poslovnika parlamenta: da u vanrednim okolnostima sednice mogu da budu i na daljinu, uz upotrebu telekomunikacijskih sredstava. Vlada jedino nije uspela da ozakoni upotrebe vojske u policijsku svrhu, za šta je potrebna dvotrećinska većina svih poslanika. Opozicija na to nije pristala, iako je bilo naglašeno da se vojska neće koristiti po gradovima, već samo tamo gde je potrebna: za zaštitu granice i to u pojasu od samo pet kilometara.

Što se tiče međunarodnog položaja, tu je Srbija bila u prednosti: unutar Evropske unije je pomoć u medicinskoj opremi izostala, a Srbija je imala razumevanje prijateljskih država Rusije i Kine. Zato su slovenački vlasti morale više da se snalaze, nabavljajući opremu isključivo komercijalnim kanalima.

Za razumevanje slovenačke situacije u zdravstvu treba napomenuti da je ovih tridesetak godina od raspada SFRJ preovladavalo mišljenje da treba čuvati javno zdravstvo i školstvo, jer su to nosioci stabilnog društva (licence za privatne fakultete se, n primer, mnogo teže dobijaju nego u Srbiji, i manje ih ima). Osim toga, javne zdravstvene i gerontološke ustanove su u drugačijem položaju u pogledu izbora vodećih kadrova. U Sloveniji se vodeći kadrovi tih ustanova (isto je i u obrazovanju) biraju na javnim konkursima.

Retke su institucije u kojima vlada ili ministarstva imaju pravo da postavljaju rukovodioce. I slučajevi postavljanja vršioca dužnosti su izuzeci, a njihov mandat ograničen je na godinu dana (kao i u vreme SFRJ). Ovakav način postavljanja direktora otežava političko kadrovanje u stručnim ustanovama, iako i toga ima, i obezbeđuje kompetentnost direktora.

Vanredno stanje slovenačke vlasti nisu proglasile, niti bi se parlament s tim složio.

Postoje još dve druge, nemedicinske razlike između Slovenije i Srbije, koje se jako odražavaju na rezultat borbe protiv pandemije. Prva je odnos javnih masovnih medija prema izveštavanju o merama vlade. Kritičnost prema merama državnih organa je u Sloveniji velika, čak i u medijima u vlasti države. Predsednica Društva novinara je, na primer, ušla u polemiku sa predsednikom vlade, istakavši da je RTV Slovenije servis javnosti a ne servis vlasti. Druga razlika je u većoj skromnosti i odgovornosti kod davanja ocena javnih ličnosti o situaciji. Recimo, na dan kada je dr. Nestorović pohvalio Srbiju kao (uspešno) ostrvo u Evropi, u Srbiji je bilo 424 novozaraženih, a u Sloveniji sedam ali se tamo niko nije pohvalili da su uspešni, a kamoli da su ostrvo uspeha. Odgovornost za izgovorenu reč javnih ličnosti utiče na ozbiljnost prihvatanja tih reči kod građana. Odmerenijim pristupom nosilaca javnih funkcija Slovenci su postigli da njihove izjave građani (barem velika većina) ozbiljno shvataju i da se onda tako i odnose prema merama vlasti, što na kraju donese rezultat.

Pročitajte JOŠ:

SANU proglasila master rad Kragujevčanina Vladimira Baraća kao najbolji u prošloj godini