Kako je moguće da je dron stigao iz Ukrajine u Hrvatsku NEPRIMEĆEN
1 min read
Da li se ukrajinski izviđački dron srušio u Zagrebu? Kako je moguće da je preleteo NATO teritoriju bez da je oboren?
Kasno preksinoć nešto je pogodilo Zagreb.
Juče ujutro Hrvatska je zvanično potvrdila da je u pitanju bespilotna letelica vojnog tipa, da je došla iz Mađarske, da je letela brzinom od 700 km/č, na visini od 1.300 metara.
Ovaj, gotovo filmski događaj, dogodio se preksinoć oko ponoći u zagrebačkom kvartu Jarun. Prvi izveštaji sa lica mesta koje su Zagrepčani kačili na društvene mreže prikazivali su veći krater, a tokom noći pojavile su se fotografije metalnih delova. Pojavila se i priča o padobranu koji je jutros i fotografisan na drvetu nedaleko od kratera. Hrvatski mediji javljaju da je u toku policijski uviđaj koji će, kako se očekuje, razotkriti ovu misteriju. Misteriju koja može imati veze sa ratom u Ukrajini kako je sinoć javio Drajv.
Sedam minuta letela je nepoznata vojna letelica hrvatskim vauzdušnim prostorom. Pre toga, 40 minuta je letela Mađarskom. I niko ju nije pokušao zaustaviti.
– Mi smo letelicu uočili radarima, ne znam koji je tačno snimio. Mi imamo radarski sistem, on je umrežen, automatizovan i uvezen u sistem NATO-a. Još danas imamo sastanke pa ćemo videti šta se dogodilo u Mađarskoj. Imamo podatke o ruti, ali moramo proveriti te podatke s drugim državama – rekao je hrvatski ministar odbrane, prenosi 24 sata.hr.
Stručnjaci se slažu – ovo je šamar NATO savezu.
– Po meni je to ozbiljan propust NATO – a, očito da taj nadzor vazdušnog saobraćaja ne funkcioniše. Znači Rusi nama mogu da pošalju takvu letelicu do ko zna gde i da niko ne primeti. Kako to? To ne valja – govori Željko Cvrtila, stručnjak za sigurnost.
Kakav je dron u pitanju?
Ukoliko se zaista radi o Tupoljev dronu, treba naglasiti da u pitanju rusko, odnosno sovjetski projektovan izviđački dron koji je proizvođen u Ukrajini. Prvi let je imao 1974. godine dok je serijska proizvodnja (u Harkovu, Ukrajina) trajala od 1979. do 1989. godine. Letelica je dužine oko 14 metara, razmaha krila do 4 metra, može leteti maksimalnom brzinom od 1100 km/č sa doletom od 1000 kilometara što ga kvalifikuje za prelet iz, na primer, Zapadne Ukrajine do Hrvatske. Poseduje opremu za aero-foto snimanje i IC izviđanje.
Izveštaji o učenoj petokraki su interesantni budući da ovi dronovi na repu imaju ukrajinsku simbologiju. Petokraku, na primer, i dalje ima jedan drugi Tupoljev dron, u upotrebi ruskog ratnog vazduhoplovstva (Tu-143 Rejs) ali on ima dolet od samo 200 kilometara.
Izvor: BLIC
Da li je NATO PVO zato amnestrina od toga što nije reagovao, kako kažete, zbog toga što je neko uneo pogrešne koordinate na aerodromu u Vinici, neki Ukrajinac?
Mozda je Putin poslao dron da pokaze NATO slugama da ih ne mogu zastititi od Rusije.
Ionako su jedva objasnili narodu izdatke za Rafsle i Bredlije, sad sledi dodatni udar po džepu za Patriot uz sva ostala poskupljenja. Količina energenata u ponudi je čak veća nego što je bila pre krize al cene divljaju. Javne finansije su i pre sukoba u Ukrajini bile pred bankrotom. Sada će da ošišaju građane Evrope do poslednjeg centa.
https://static.kupindoslike.com/Rucna-masina-za-sisanje_slika_O_121354333.jpg
Kad sam bio dijete s ovom masinom su me sisali seocki berberi ili brice,kako skube dlake moj dobri ,to je stvrno boljelo,tako ce da boli i narod porez i sve drugo koji je tu.Placmo dvije godine pandemije zvana KORONA a kako im je ova intervencija legla,samo tako,kad je narod glup neka place!
Godišnji izveštaj ATO
Jedanaest država dostiglo je cilj od dva procenta
Status: 16.03.2021 16:05
Nemačka je povećala izdatke za odbranu za 8,4 odsto u 2020. Sa 1,56 odsto ekonomske proizvodnje, oni su i dalje daleko ispod ciljanih dva procenta. Prvi put je to postiglo jedanaest zemalja NATO-a, a Nemačka i većina drugih NATO partnera SAD ponovo su značajno povećali svoje izdatke za odbranu. Prema izveštaju generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, države evropske alijanse i Kanada su u 2020. realno potrošile oko 3,9 odsto više nego prethodne godine. Savezna Republika povećala je potrošnju za 8,4 odsto. Prema standardima NATO-a dostigli su 51,6 milijardi evra.Generalni sekretar očekuje dalja povećanja „Uprkos ekonomskom uticaju Covid-19, 2020. je bila šesta godina zaredom u kojoj su povećani troškovi odbrane u evropskim saveznicima i Kanadi“, komentariše Stoltenberg zadovoljan. On očekuje da će se ovaj trend nastaviti i u tekućoj godini.SAD su potrošile daleko više nego svi zajedno. Cifre su posebno relevantne za NATO jer SAD godinama zahtevaju uravnoteženiju podelu tereta unutar alijanse. Sa oko 658 milijardi evra, potrošile su oko 2,4 puta više novca na odbranu nego svih 29 NATO partnera zajedno i, sa 3,7 odsto, takođe su imale daleko najveći udeo potrošnje za odbranu u nacionalnoj ekonomskoj proizvodnji. Deset drugih zemalja NATO-a je dostiglo Cilj od dva procenta Konkretno, Sjedinjene Države zahtevaju da sve zemlje saveznice potroše najmanje dva procenta svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu svake godine što je pre moguće. Prema trenutnim podacima NATO-a, deset drugih je postiglo ovaj cilj po prvi put 2020. godine. To su bile Slovačka, Grčka, Velika Britanija, Rumunija, Poljska, Francuska, Norveška i tri baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija. Stoltenberg je priznao da su neki saveznici samo prešli granicu od dva procenta zato što je njihova ekonomija kolabirala kao rezultat korona krize i zbog toga je potrošnji na odbranu data veća težina u odnosu na bruto domaći proizvod.
Nemačka stopa je bila 1,56 odsto Sa stopom od 1,56 odsto, Nemačka je još uvek bila daleko od ciljanih dva odsto – iako su rashodi relevantni za NATO porasli za skoro 35 odsto u realnom iznosu u periodu od 2014. do 2020. godine. Pored Nemačke, mnoge druge zemlje NATO-a su miljama daleko od cilja od dva procenta. Tu spadaju, na primer, Španija sa stopom od oko 1,2 odsto, Belgija sa 1,1 odsto i Luksemburg sa samo 0,6 odsto Efekti pandemije korone Sada se željno iščekuje kako će se razvijati izdaci za odbranu u tekućoj godini. Planovi budžeta za 2020. izrađeni su pre pandemije korone. Ako se potrošnja zadrži konstantnom ili čak poveća uprkos ekonomskom padu, moglo bi doći do daljeg povećanja kvota. Međutim, moguće je i da će vlade smanjiti izdatke za odbranu zbog krize i poverenja da novi američki predsednik Džo Bajden neće zauzeti tako tvrd stav po tom pitanju kao njegov prethodnik Donald Tramp.
Zvanicni podaci za proslu godinu,Njemacka je odmah nakon dogadjanja u Ukraini povecala kvotu iako se godinama opirala ,a bila je duzna da palce 2%.Dakle sve je jasno ,kome nije slijedi dron,ili helikopter kao Norijegi!Demokratija ima dva kraj kao i batina,ili smo josuvjek uvjereni u demokratske principe ala USA i Nato pakt!
Smatram da je ovo opomena. Ovo je morao neko da navodi sa zemlje, jer je u pitanju stara tehnologija. Čisto da razmisle šta bi moglo da ih snađe ako stvarno dođe do gužve.
ovo je nekakav inteligentni dron unaprijed zna gdje, kome i zasto treba vatrometa
Zagreb juče uhvatio Biedermeier iz Ukrajine.
Dobar vic ali i istina,.sta slijedi vec znamo,pare pare gospdare!
Stvari su jasne ,dron su poslai natovci i iza toga slijedi povecanje poreskih obveznika i finasiranje za Nato“zastitu“.Nece biti da u Hrvatskoj nema ljudi koji to sve znaju,ali kod naroda se postigao efekat tako da i mi mozemo da odahnemo, samo zato sto je ispred nas Srbij pa tako da kod nas ovo nece da se desi,ali neke demostracije protiv Nato nebi skodile ,onako da se zna nase misljenje,ili smo promijenilim stav?Sada ce vjerovatno morati da se kupuju ili stacioniraju Patriot rakete u Hrvatskoj ,plan neki postoji samo narod treba da povjeruje.Nema velike galame ,znaci narodu treba poslati poruku cutite to nam je poslao Putin ako nijesmo dobri bice toga jos dokle ne dodje Patriot zastita ,i sta narod ima da kaze ,daj Patriot da nas zastite.Tako funkcionise UDBA tako funkcionise vec odavno cijeli Zapad,a Jugoslavija je bila zemlja na kojoj se sve ekspermentisalo,bar mi to dobro znamo,ili…?
Kakav bre šamar NATO savezu?
Tamo je neki krelac, neki ukrajinski operater, zadao dronu koordinate mesta gde će taj dron da sleti uz pomoć padobrana. Taj krelac je očigledno „ušao“ na GOOGLE MAPS i ukucao naziv NASELJENOG MESTA JARUN U ŽITOMIRSKOJ OBLASTI U UKRAJINI ne bi li dobio potrebne koordinate željenog mesta za sletanje. Međutim GOOGLE MAPS mu je isporučio koordinate ZAGREBAČKOG KVARTA JARUN a ovaj to nije dalje proveravao i uneo ih u kompjuter tog drona. Kako dron nema mogućnost logičkog razmišljanja on je na sletanje otišao tamo gde mu je bilo i zadato, hiljadu kilometara dalje, te mu je na kraju i ponestalo goriva. Nije mogao večno da leti.
Hahaha o cemu ti pricas. Pa nije to video igrica, nejde to tako u vojsci.
Votka čini čuda brate.