Како је Дјед Аврам излијечио динар
1 min read
Драгослав Аврамовић (Фото: novisadinfo.info)
Српски академици и економисти обиљежили су стогодишњицу рођења добро нам знаног Дједа Аврама – човјека који је преко ноћи изједначио динар са њемачком марком и зауставио једну од највећих хиперинфлација у историји свијета. Јануара 1994. мјесечна инфлација била је 313 милиона одсто, а земља на ивици краха.
Били смо милијардери по нулама на новчаницима, а ништа нисмо могли да купимо. Штампање пара без покрића обезвриједило је плате и пензије током 40 мјесеци колико је трајала хиперинфлација.
“Код нас се сви проблеми рјешавају повећавањем државе а не смањивањем државе. Коме год шта падне на памет – од фарбања куле Небојше, до културе, маркетиншких центара до полуискоришћених зграда, брука једна све заједно”, рекао је својевремено Драгослав Аврамовић, гувернер НБС од 1994. до 1996. године.
Крајем јануара 1994. почела је примјена Аврамовићевог програма стабилизације и увођен је нови динар убрзо назван “Аврам”.
“Аврамовић је извукао једну кључну линију, кључну препоруку, а то је било – фиксирајте курс динара и учините га конвертибилним. Tа мјера је екстремну инфлацију која се мјесечно мјерила на неколико милиона процената оборила за недјељу дана на нулу”, објашњава Павле Петровић, предсједник Фискалног савјета Србије, преноси РТС.
Нови конвертибилни динар је званично вриједио једну њемачку марку. Прве су добили пензионери али куповна моћ није била велика.
“Значи динар није био конвертибилан у правом смислу и такав је био мање вриједан. Програм је могао да успије да смо отклонили дефицит и без спољне подршке”, наводи Диана Драгутиновић, професорка економије.
Покретач хиперинфлације треће по обиму у историји човјечанства био је распад Југославије, подсјећају стучњаци и додају да је творац саме хиперинфлације римски имепертор Диоклецијан који је 80 одсто сребра замијенио кованицама без сребра, па је људима за погачу умјесто једног новчића била потребна кеса нових пара.
“Он је издао декрет да ће да изврши смртну казну свима који не поштују цијене које ће он да фиксира. Десило се само то да су сви трговци побјегли из Рима”, наводи Даница Поповић, професорка Економског факултета.
Економисти тврде да је најбоља брана против хиперинфлације независна Народна банка, уз подсјећање да је Дјед Аврам у Скупштини, када је смијењен са функције гувернера, рекао: “Нећу да штампам паре”.
То је била одлука Слободана Милошевића и деда Аврам нема никакве везе с тим.
Прво то је била политичка а не економска одлука, друго нуле су могле да се пониште јер је завршен рат у БиХ због којег је инфлација у Србији и дивљала јер је неко све то морао да финансира, војевање, одбрану и прехрану народа који је уместо у фабрикама и пољима био по фронтовима.
Део тог пакета је било и будућа продаја фиксне телефоније Србије Италијанима, за еквивалентских данашњих 5 милијарди евра, што је још један генијалан Слобин гест – продао је нешто што се у перспективи гаси за суму већу од свих прибатизација у будућности заједно – са којим парама је обновио санкцијама опустошена земљу и имао привредни раст за невероватних 8%. Србија 2019 још није стигла привредни раст из 1997 и 1998 год.
Дјелимично тачно јер рат у БиХ није био завршен у јануару 1994. године.