Kako je Austrija objavila rat Srbiji

– Bog će pomoći pravednicima – bila je suština reakcije srpskog premijera Nikole Pašića na objavu rata Austrije 1914. i početak velike, svetske kataklizme.

– To smo i očekivali. Naša je stvar pravedna. Bog će nam pomoći – bile su reči srpskog premijera Nikole Pašića kada je za ručkom 28. jula 1914. u niškoj kafani „Evropa“ primio telegram objave rata Austrougarske Srbiji.

Da je Pašić to izgovorio upravo sedeći u „Evropi“ potvrđuju rukom ispisana sećanja službenika inostranih dela Ivana Gerasimovića i pesnika Sibe Miličića koji su se tog dana, tačno mesec dana nakon Sarajevskog atentata, zadesili u istoj kafani na ručku.

Ova svedočanstava se prvi put predstavljaju javnosti u Arhivu Srbije u okviru izložbe „Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije. Izložba I“ autora dr Miroslava Perišića, mr Ljubinke Škodrić i Aleksandra Markovića.

– Sećanje na ovaj događaj zapisali su dvadeset godina kasnije, dakle 1934. I značajno su sećanje na jedan događaj – kaže mr Ljubinka Škodrić.
 
Sećanja na uručenje telegrama objave rata ostavio je i Vasilij Nikolajevič Štrandman, ruski otpravnik poslova, koji je taj događaj opisao u svojoj knjizi pod nazivom „Balkanske uspomene“.
 
Štrandman piše da se oko jedan popodne u „Evropi“ okupio diplomatski kor i ministri – diplomate su bile napolju za velikim zasebnim stolom, u kafani se našao i nemački poslanik baron Grizinger, Pašić je sa suprugom Đurđinom i ćerkama Darom i Pavom sedeo za zasebnim stolom, a oko dva sata kroz kapiju restoranske bašte ušao je poštar, prišao mu i iz torbe izvukao telegram.

Ovako je Austrija objavila rat Srbiji (dokument Arhiva Srbije)

Kraljevom ministru inostranih dela u Nišu

Beč 28. jul 1914. u 11.10 sati
Niš 28. jul 1914. u 12.30 sati

Ministar inostranih dela Austrougarske grof Bertgold

– Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski ministar u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom.“

– Pašić ga je uzeo, pročitao sadržaj, prekrstio se i pružio ga meni. U telegramu je grof Berthold javljao iz Beča da je ‚austrougarska vlada, nedobivši odgovor od Srbije na svoju notu od 23. jula, prinuđena da štiti svoje interese i od sada se nalazi u ratnom stanju sa Srbijom‘. Ne govoreći susedima ni reči, vratio sam telegram Pašiću – piše Štrandman.

Pašić je kasnije tog dana telegram pročitao okupljenim Nišlijama, veruje se, s balkona Banovine.
 
– Telegram objave rata Austrougarske Srbiji poslat je 28. jula u 11.10, napisan na službenom francuskom jeziku, iz Beča je preko Bukurešta stigao redovnom poštom u 12.30 sati u Niš. Primio ga je verovatno dežurni u ministarstvu inostranih dela koji je požurio da ga preda predsedniku vlade. Budući da nije stigao diplomatskom poštom i da baron Grizinger, nemački poslanik koji je nakon prekida diplomatskih odnosa Srbije i Austrougarske čuvao i interese Austrougarske, nije o telegramu ništa znao. Pašić je odmah zatražio proveru autentičnosti telegrama kod rumunske strane – navodi Aleksandar Marković.

Članovi vlade i diplomatskog kora bili su u Nišu kad je stigao telegram, jer Beograd više nije bio bezbedan.
 
– Nota koja je upućena iz Beča 23. jula bila je u stvari ultimatum, i Srbija nije mogla da prihvati tačke koje su zadirale u njenu suverenost. Rok za odgovor bio je 48 sati, a predao ga je lično Nikola Pašić 15 minuta pre isteka roka, u 17.45, tog 25. jula. Kad se vratio u ministarstvo, već ga je čekao odgovor barona Gizla, austrougarskog poslanika, da nije zadovoljan i da napušta Beograd – dodaje Marković.

Telegram kojim je objavljen rat Srbiji označio je i početak Prvog svetskog rata.

Sećanje Ive Ćipika

Sećanje na uručenje telegrama ostavio je i književnik Ivo Ćipiko, ali on tvrdi da je tog 28. jula 1914. sedeo u bašti hotela „Orijent“, baš kao i Nikola Pašić koji je dobio depešu o objavi rata.

Zapisao je: „Po ručku diže se Pašić, miran, naoko bezbrižan. Ali, ipak učinilo mi se, kad sam ga pogledao, da njegove povučene oči izražavaju nešto neobično, što se tog časa dogodilo. Na ulici, ispred hotela, Pašić izvadi iz džepa jednu depešu i pokaza je francuskom ministru. To je bila depeša objave rata.“