– Бог ће помоћи праведницима – била је суштина реакције српског премијера Николе Пашића на објаву рата Аустрије 1914. и почетак велике, светске катаклизме.
– То смо и очекивали. Наша је ствар праведна. Бог ће нам помоћи – биле су речи српског премијера Николе Пашића када је за ручком 28. јула 1914. у нишкој кафани „Европа“ примио телеграм објаве рата Аустроугарске Србији.
Да је Пашић то изговорио управо седећи у „Европи“ потврђују руком исписана сећања службеника иностраних дела Ивана Герасимовића и песника Сибе Миличића који су се тог дана, тачно месец дана након Сарајевског атентата, задесили у истој кафани на ручку.
Ова сведочанстава се први пут представљају јавности у Архиву Србије у оквиру изложбе „Први светски рат у документима Архива Србије. Изложба I“ аутора др Мирослава Перишића, мр Љубинке Шкодрић и Александра Марковића.
– Сећање на овај догађај записали су двадесет година касније, дакле 1934. И значајно су сећање на један догађај – каже мр Љубинка Шкодрић.
Сећања на уручење телеграма објаве рата оставио је и Василиј Николајевич Штрандман, руски отправник послова, који је тај догађај описао у својој књизи под називом „Балканске успомене“.
Штрандман пише да се око један поподне у „Европи“ окупио дипломатски кор и министри – дипломате су биле напољу за великим засебним столом, у кафани се нашао и немачки посланик барон Гризингер, Пашић је са супругом Ђурђином и ћеркама Даром и Павом седео за засебним столом, а око два сата кроз капију ресторанске баште ушао је поштар, пришао му и из торбе извукао телеграм.
Овако је Аустрија објавила рат Србији (документ Архива Србије)
Краљевом министру иностраних дела у Нишу
Беч 28. јул 1914. у 11.10 сати
Ниш 28. јул 1914. у 12.30 сати
Министар иностраних дела Аустроугарске гроф Бертголд
– Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914, коју јој је предао аустроугарски министар у Београду, због чега Царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом.“
– Пашић га је узео, прочитао садржај, прекрстио се и пружио га мени. У телеграму је гроф Бертхолд јављао из Беча да је ‚аустроугарска влада, недобивши одговор од Србије на своју ноту од 23. јула, принуђена да штити своје интересе и од сада се налази у ратном стању са Србијом‘. Не говорећи суседима ни речи, вратио сам телеграм Пашићу – пише Штрандман.
Пашић је касније тог дана телеграм прочитао окупљеним Нишлијама, верује се, с балкона Бановине.
– Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији послат је 28. јула у 11.10, написан на службеном француском језику, из Беча је преко Букурешта стигао редовном поштом у 12.30 сати у Ниш. Примио га је вероватно дежурни у министарству иностраних дела који је пожурио да га преда председнику владе. Будући да није стигао дипломатском поштом и да барон Гризингер, немачки посланик који је након прекида дипломатских односа Србије и Аустроугарске чувао и интересе Аустроугарске, није о телеграму ништа знао. Пашић је одмах затражио проверу аутентичности телеграма код румунске стране – наводи Александар Марковић.
Чланови владе и дипломатског кора били су у Нишу кад је стигао телеграм, јер Београд више није био безбедан.
– Нота која је упућена из Беча 23. јула била је у ствари ултиматум, и Србија није могла да прихвати тачке које су задирале у њену сувереност. Рок за одговор био је 48 сати, а предао га је лично Никола Пашић 15 минута пре истека рока, у 17.45, тог 25. јула. Кад се вратио у министарство, већ га је чекао одговор барона Гизла, аустроугарског посланика, да није задовољан и да напушта Београд – додаје Марковић.
Телеграм којим је објављен рат Србији означио је и почетак Првог светског рата.
Сећање Иве Ћипика
Сећање на уручење телеграма оставио је и књижевник Иво Ћипико, али он тврди да је тог 28. јула 1914. седео у башти хотела „Оријент“, баш као и Никола Пашић који је добио депешу о објави рата.
Записао је: „По ручку диже се Пашић, миран, наоко безбрижан. Али, ипак учинило ми се, кад сам га погледао, да његове повучене очи изражавају нешто необично, што се тог часа догодило. На улици, испред хотела, Пашић извади из џепа једну депешу и показа је француском министру. То је била депеша објаве рата.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
