Kako je aerodrom Šeremetjevo, od nedavno Aleksandar Puškin, postao jedan od najboljih na svetu

Po povratku iz Londona Nikita Hruščov na koga je džinovski Hitrou ostavio snažan utisak odlučio je da u Moskvi podigne sličan aerodrom. Tako počinje priča o najvećoj vazdušnoj luci u Rusiji.

Na moskovski aerodrom Šeremetjevo prvi avion s putnicima sleteo je 11. avgusta 1959. godine. Bio je to Tu-104 koji je doleteo iz Lenjingrada. Sutradan je i zvanično objavljeno o otvaranju novog prestoničkog aerodroma.

Šeremetjevo je zapravo nastao na prostoru vojnog aerodroma Čašnikovo koji je otvoren oktobra 1957. godine, da bi nepune dve godine kasnije bio dislociran.

Kruži priča da je Nikita Hruščov po povratku iz službene posete Londonu čvrsto odlučio da u Moskvi napravi aerodrom poput londonskog Hitroua, pa je tako u avgustu 1959. godine. Ratno vazduhoplovstvo predalo civilnom pomenutu vazdušnu luku. 

Samo tokom prve godine postojanja na Šeremetjevu je opsluženo 50 hiljada putnika među kojima su bili kako sportisti i poznate ličnosti iz sveta, tako i državno rukovodstvo.

U junu 1960. godine poleteo je prvi avion put aerodroma Berlin-Šenefeld. Nekoliko godina kasnije uvedeni su letovi u pravcu Kube, Meksike, Argentine i Australije.

Na Šeremtjevu je tada otvorena i čuvena prodavnica „Berjozka“, prethodnica djuti-fri šopova, u kojoj se za devize mogla kupiti većini stanovništva nedostupna roba.

Zgrada novog aerodromskog terminala Šeremetjevo 1 koja je odmah nazvana „čašicom“ otvorena je 1964. godine. Okrugla zgrada terminala V spadala je u najimpresivnija arhitektonska rešenja tog doba.

Sedamdesetih godina prošlog veka uvedeno je nekoliko letova na supersoničnom putničkom avionu Tu-144, konkurentu američkog Konkorda. Sa aerodroma Šeremetjevo obavljeno je nekoliko letova u pravcu Praga, Varšave, Berlina, Sofije, Taškenta i Alma Ate. Brzina krstarenja tog sovjetskog džina bila je preko 2.000 kilometara na sat, ali zbog ogromne potrošnje goriva i nekoliko nesreća njegovo korišćenje je obustavljeno.

Za Letnje olimpijske igre 1980. godine otvara se terminal Šeremetjevo 2 u čijoj je izgradnji učestvovala firma iz Savezne Republike Nemačke. Tokom mesec dana ovde je prošlo 460 hiljada stranih turista. Danas je to terminal F. 

Sovjetski avioni su sa Šeremetjeva već 1985. godine leteli u 97 zemalja sveta. Godišnji promet putnika premašio je brojku od 3,5 miliona.

Devedesetih godina prošlog veka pojavljuje se odvojeni terminal A namenjen poslovnoj avijaciji. Za privatne letove postoji helidrom, hangari za avione i posebne čekaonice.

Moskva iz godine u godinu sve brže raste, pa se paraleleno proširuje i aerodrom. Novi terminali otvaraju se jedan za drugim, 2007. godine sa radom je počeo međunarodni terminal S, 2009-te terminal D na kome se nalazi sedište glavnog ruskog avioprevoznika „Aeroflota“, a potom i terminal E. Istovremeno počeli su da saobraćaju i prvi „Aeroekspresi“ kojima se za samo pola sata može stići do centra grada. 

Na Šeremetjevu je prošle godine otvoren obnovljeni terminal V uređen u stilu tridesetih godina prošlog veka. Do njega se može stići „horizontalnim liftom“ sa terminalaD. Izgrađen je na mestu na kome je 2015. godine srušena „čašica“. Na novom terminalu mogu se videti i neobični službeni psi rase „šalajka“, hibridi šakala i lajke. Odgajani su specijalno za službu na aerodromu.

Sa moskovskog aerodroma koji od nedavno nosi ime Aleksandra Puškina preveze se godišnje više od 40 miliona ljudi. Smatra se jednim od najboljih na svetu, ima najbrži wi–fi internet, najbolju navigaciju i najtačnije letove.

Izvor: rs.rbth.com