Kako je 11. septembar izrodio globalni terorizam

Piše: Vanja Vučenović

Da li se bilo ko danas seća tragičnog 11. septembra 2001. i – kako (taj licemerni) zvanični narativ kaže – „terorističkog napada na njujorške bliznakinje“. Taj nesrećni događaj, uz to što je za sobom u smrt poveo brojne nevine živote, poslužio je, čisto da se podsetimo, i kao okidač za novi krstaški pohod i „sveti rat“ protiv globalnog terorizma. Da li je zapravo globalni terorizam bio prva i prava meta? Sa današnje pozicije i nakon toliko toga viđenog u međunarodnim odnosima, sa potpunom sigurnošću i utemeljenjem u činjenicama i stvarnosti možemo da kažemo da – nije! Ni prva, a ni prava meta.

Pored toga, nakon toliko vremena, i američka a i svetska javnost ostale su uskraćene za veoma važan odgovor – ko su bili istinski inspiratori i „krojači“ događaja koji je bez svake sumnje promenio svet – gotovo do njegove neprepoznatljivosti. Nekoliko dobro organizovanih islamskih terorista, fundamentalista ili zaluđenika to zasigurno nisu i ne mogu da budu, makar se i hiljadu puta prezivali Bin Laden. I makar Si-En-En (CNN) i En-Bi-Si (NBC) po milioniti put ponovili izlizanu mantru o zloglasnom Osami koji uspešno rukovodi ozbiljnom terorističkom operacijom iz skromnog skrovišta u tamo nekoj arapskoj zabiti. Čini se da je američka zakulisna „duboka“ država je čitav događaj dobrano umešala svoju „nevidljivu ruku“, jer je za tako nešto imala očigledan interes. A taj interes se očitava u sledećem nizu: dodatno širenje globalne moći i uticaja, osvajanje novih teritorija i bolje geostrateško i geopolitičko pozicioniranje na mapi sveta, beskompromisna otimačina energenata, prirodnih i rudnih bogatstava i nalazišta.

Malo šta se promenilo ili popravilo posle 16 godina, iako se mnogo toga očekivalo. I danas živimo u svetu u kome su ratovi, haos, međunarodne i regionalne nestabilnosti, teroristički napadi postali svakodnevica. Nešto na šta smo svi već navikli i oguglali i što se nekako samo po sebi podrazumeva.

Teroristički napad na njujorške kule bliznakinje dogodio se na veliki hrišćanski praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Da li je tada ritualno i simbolično obezglavljeno i slobodoljubivo čovečanstvo?

Zato, možemo sa punim pravom da konstatujemo kako globalni terorizam ne samo da nije poražen, već da je od 2001. do današnjih dana doživeo nesagledivu ekspanziju, dodatno dobio na žestini i svireposti, jačini i uticaju. A sve to iz prostog razloga, jer borba protiv istoga nikada nije bila iskrena do kraja. Rečju, ona kao takva nikada nije ni postojala. Sasvim suprotno od toga, globalni terorizam se danas koristi i zloupotrebljava kao podobno, moćno geopolitičko oružje za novo prekomponovanje sveta. Njime se umešno i po potrebi služe upravo oni koji ne propuštaju priliku da ga označe i idetifikuju kao najvećeg neprijatelja čovečanstva.

Otuda i zloglasna Al Kaida i moćni ISIS i ISIL, a i svi ostali u nizu. I sve učestaliji teroristički napadi širom Evrope, u najznačajnijim evropskim prestonicama. Otuda i tzv. migrantska kriza kao nova kolonizacija, okršaji i nove nestabilnosti na Bliskom istoku, u Africi i Evroaziji. Stotine hiljada mrtvih i ranjenih. Milioni raseljenih i bespovratno unesrećenih. Naravno i NATO, očekivano na granicama Rusije. I šta tu još da se doda. Sem da postoji jasan plan da globalni terorizam i haos prežive i da se aktiviraju kada to potrebe i interesi nalažu. To je istinski bilans i legat čuvenog 11. septembra 2001. Tog datuma slobodnom svetu objavljeni su i obećani rat i haos. I put u neizvesnu budućnost. Ukoliko i nju ne ubiju… tamo na „kraju istorije“.

Preuzeto sa portala: Srpska analitika